Primarna memorija

Primarna memorija je jedino skladište digitalnih podataka povezano sa procesorom i iz nje je moguće čitati i upisivati podatke.

Primarna memorija se često naziva pojmovima unutrašnja memorija, glavna memorija, radna memorija ili operativna memorija.

Velika većina korisnika PC računara primarnu memoriju zovu jednostavno RAM memorija (Random Access Memory) i poznaju je kao malu pločicu na kojoj se nalazi nekoliko čipova. RAM memorija se ubada u poseban slot na matičnoj ploči i povezana je sa mikropocesorom pomoću veoma brze magistrale. 

Prilikom startovanja računara u RAM memoriju se učitavaju delovi operativnog sistema nephodni za rad računara. Praktično rečeno operativni sistem zauzme veliki deo RAM memorije koji korisniku više nije na rspolaganju, Kada korisnik počne da radi u nekom softveru iz sekundarne memorije se u primarnu t.j. RAM memoriju učitavavaju, u potpunosti ili delimično, pokrenuti programi i podaci koje ovi programi koriste (3D model, tekstualni dokument, fotografija...).

Po završetku rada u nekom programu, njegovi delovi i svi podaci (promenljive, instrukcije...) kojima je operisao, brišu se iz RAM memorije da bi se oslobodio prostor za podatke drugih programa. RAM memorija je po kapacitetu manja memorija od sekundarne memorije, ali mnogo brža što je i logično pošto mora da komunicira sa mikroprocesorima koji su najbrže komponente u računaru. Primarna t.j. RAM memorija je privremena vrsta memorije i u njoj učitani podaci postoje samo dok je računar uključen. Isključivanjem računara gube se svi podaci koji su u tom trenutku bili učitani u ovu memoriju.

RAM memorija je organizovana u vidu adresiranih lokacija kojima se može pristupitii nezavisno i bilo kojim redosledom. Vreme pristupa svakoj adresi je isto, zbog čega se primarna memorija najčešće zove RAM memorija (Random Access Memory).

Pored RAM postoje i ROM memorije (Read Only Memory). Iz ROM memorije je moguće samo čitati podatke, ali je ona postojana (non-volatile) jer pamti sadržaj i nakon isključivanja računara.

Povečanje primarne memorije (RAM memorije) utiče na količinu podataka i programa koji se mogu u nekom trenutku obrađivati, a takođe i na povećanje brzine računara jer nije potrebno trošiti vreme na komunikaciju sekundarnom ili virtuelnom memorijom..

Postoje dva tipa RAM memorije:

• Dinamički RAM (DRAM) – Koristi se kao RAM memorija. Za pamćenje jednog bita koristi tranzistor i kondenzator. DRAM je jeftiniji vid memorije od SRAM memorije, ali zbog pražnjenja kondenzatora zahteva stalno punjenje kondenzatora (osvežavanje). Dinamička memorija je jeftinija i zauzima manji prostor od statičke memorije (SRAM), ali je zato znatno sporija i češće se pojavljuju greške u radu. DRAM konzumira više energije od SRAM-a. Danas postoji veliki broj vrsta DRAM memorija. Više na ovu temu možete pročitati na strani RAM memmorija.

• Statički RAM (SRAM) – Koristi se kao Keš memorija. Za pamćenje jednog bita koristi flip-flop. SRAM je brža od DRAM memorije, ali ima manji kapacitet i veću potrošnju.

Glavne osobine primarne memorije:

• brža od sekundarne,

• direktno adresirana ,

• privremena t.j. nepostojana memorija,

• glavna memorija računara,

• procesor joj direktno pristupa preko magistrale podataka,

• koristi se za privremeno skladištenje podataka,

• briše sadržaj kada se računar isključi,

• skuplja od sekundarne,

• čuva podatke koje su trenutno potrebne mikroprocesoru,

• čuva mnogo manje podataka od sekundarne.