3D CAD blog

Na strani Napomene uz verziju FreeCAD 1.1 možete pronaći spisak najznačajnijih promena, a kompletan spisak možete pronaći na zvaničnom FreeCAD veb sajtu, na strani FreeCAD 1.1 Release notes.

Ovo je verzija u kojoj je glavni redni broj (1.00) ostao isti, a promenjen je samo prvi sporedni redni broj. Ovo znači da su se u programu pojavile nove funkcije i poboljšanja starih funkcija. Naravno, kao u svakoj novoj verziji otklonjen je veliki broj grešaka, optimizovan je kod programa... 

Ovo je prva verzija posle 1.0 u kojoj je promenjen prvi sporedni redni broj. Između verzija 1.0 i 1.1 izašle su samo dve nove verzije FreeCAD 1.01 i FreeCAD 1.02. U oznakama ovih verzija promenjen je samo drugi sporedni broj, što znači da su to verzije u kojima je otklonjen veliki broj grešaka i u njima nema novih funkcija.

FreeCAD 1.1 možete preuzeti na strani Download FreeCAD 1.1

Ako malo analiziramo spisak može se zaključiti da je Rusija verovatno dostigla digitalni suverenitet u oblasti Računarom podržanih tehnologija (CAx). Na raspolaganju su im dva geometrijska jezgra (privatno i državno) pomoću kojih mogu razvijati svoje CAx softvere: CAD (2D CAD, 3D CAD, mašinski, građevinski...), CAM, CAPP, CAE, PDM, BIM ...

Obe vrste softvera pokrivaju slične oblasti proračuna (čvrstoća, linearni i nelinearni problemi, prenos toplote, numerička mehanika fluida (CFD)...), a slična im je i tačnost, mogućnosti, brzina, način rada... Ako pogledamo sve vrste besplatnih softvera, slobodno možemo reći da je stanje u oblasti inženjerskih proračuna jedno od najboljih - postoji veliki broj besplatnih CAE paketa i solvera (MKE, MKZ, MKR rešavača), lako su dostupni, neki od njih pružaju iste mogućnosti kao komercijalni, iza njih stoje velike zajednice korisnika...

U prošlosti su CAE paketi bili basnoslovno skupi, koristili su ih samo profesionalci i eksperti, a za njihov rad su kupovani veoma jaki i skupi računari. Danas su oni besplatni i dostupni svima, moguće ih je instalirati na neograničeni broj računara, a same proračune je moguće obaviti čak i na malo jačem kućnom računaru.

Ranije su se CAE softveri slobodnog i otvorenog koda uglavnom povezivali sa akademskom zajednicom, međutim intenzivni razvoj ovih softvera im je omogućio značajni prodor u veliki broj naučno tehnoloških oblasti poput energetike, vazduhoplovstva, auto industrije, građevine... Pošto je njihov kvalitet dostigao nivo komercijalnih softvera, slobodno možemo smatrati da je za veliku većinu preduzeća ulaganje u komercijalne CAE pakete nepotrebno trošenje novca.

Preuzeti ga možete na zvaničnom veb sajtu FreeCAD.org.

U IT industriji verzija 1.0 obično znači da je softver stabilan i da se može upotrebljavati za ozbiljan rad.  FreeCAD je već dosta star softver, i pošto ga mnogi odavno upotrebljavaju na razne načine kod njega oznaka 1.0 ima malo drugačije značenje:

• napokon je rešen problem topološkog imenovanja (Topological naming problem)

• napokon zvanična verzija FreeCAD-a ima ista osnovna okruženja (module) kao komercijalni 3D CAD softveri: okruženje za modeliranje delova, modeliranje sklopova, izradu tehničkih crteža, CAM i CAE.

Stemfie je klasična konstruktor igračka (didaktički set) poput Lego kocki ili Meccano, a njen autor je Paulo Kiefe. Igračka se sastoji od velikog broja standardizovanih univerzalnih komponenti (nosači, vezivni elementi, alati, točkovi, zupčanici...) pomoću kojih se mogu sastavljati razni sklopovi.

Izlazak vezije 1.0 je važan događaj za ovaj softver jer signalizira svetu da je FreeCAD spreman za profesionalnu upotrebu. Pod „spreman za profesionalnu upotrebu“ ne mislim da ovaj softver ima mogućnosti kao njegova skupa komercijalna konkurencija, već da je on stabilan, pouzdan, a takođe i da ima u sebi ugrađene glavne alate koje prosečni korisnik očekuje od 3D CAD softvera. Pod glavnim alatima mislim na mogućnost modeliranja delova i sklopova, izradu tehničkih crteža na osnovu 3D modela, proračune metodom konačnih elemenata i simulaciju proizvodnje na RNU mašinama.

Prevod je relativno nov, ali dovoljno je kvalitetan da ga možete komotno koristiti. Prevedena su skoro do kraja sva radna okruženja koja se najčešće koriste: Delovi (Part), Konstruisanje delova (Part Design), Tehnički crteži (Tech Draw), Delovi od lima (Sheet Metal), Sklopovi (Assembly)... Prevođenje ovih okruženja je maltene završeno i uglavnom se samo doteruje prevod ili se prevode nove funkcije kada se pojave.

Sajt nije do kraja završen, ali prosto nisam više mogao da izdržim. Možete ga posmatrati kao beta verziju, odnosno prvi funkcionalni prototip. 

Prvo bi hteo da se izvinim posetiocima zato što na sajtu za sada postoji dosta pravopisnih grešaka i loše konstruisanih rečenica. Sav trud sam usmerio na pravljenje materijala i nisam još stigao da proverim veliki deo napravljenih strana.

Jedan od takvih primera je projekat robotske ruke Tor (Thor open source robotic Arm).

Tor projekat je kompletno razvijen samo upotrebom softvera otvorenog koda i većina njegovih delova se može proizvesti na 3D štampaču. Elektronika je u početku trebala da se oslanja na Arduino platformu, ali pošto su učesnici u projektu naišli na neke probleme, odlučili su se da razviju svoj elektronski sklop na bazi RAMPS v1.4.