Virtuelna memorija

Virtuelna memorije je deo sekundarne memorije (npr. deo kapaciteta hard diska) koji je operativni sistem pretvorio i primarnu memoriju da bi nadoknadio nedostatak RAM memorije i na taj način ubrzao rad računara. Pomoću virtuelne memorije se omogućuje efikasnije korišćenje mikroprocesora i raspoložive primarne memorije. 

Koncept virtuelne memorije omogućava smeštanje u primarnu memoriju mnogo većeg broja podataka od njenog fizičkog kapaciteta. Dugim rečima, primarna memorija (instalirana RAM memorija u računaru) može biti manja od one potrebne za izvršavanje nekog programa, jer operativni sistem iz nje izvlači deo manje bitnih podataka i kopira ih u sekundarnu memoriju, t.j. hard disk. Pošto je komunikacija sa sekundarnom memorijom sporija od komunikacije sa primarnom memorijom brzina rada računara opada u odnosu na rad kada je primarne memorije dovoljno, ali ipak je veća nego u slučaju da je nedostaje. Što je veća razlika između potrebne i fizičke primarne memorije, to je potreba za prebacivanjem podataka veća, što kao posledicu ima veliko usporavanje rada jer je potrebno mnogo puta komunicirati sa nekoliko hiljada puta sporijom sekundarnom memorijom.

Kako radi virtuelna memorija? 

Pretpostavimo da na računaru imate malo RAM memorije. Seli ste za računar, pustili ste na njemu muziku, pokrenuli FreeCAD i zatražili od njega da otvori neki veći 3D model. Pre startovanja FreeCAD-a u RAM memoriji su već bili učitani delovi Windows-a neophodni za rad računara, njegovi servisi, drajveri, pa čak i programi koje obično držite startovanim (muzika, file manager...). Startovanjem FreeCAD-a i otvaranjem 3D modela prepunili ste RAM memoriju i nastao bi problem ako bi Vaš računar bio oganičen samo na korišćenje RAM memorije koju ste kupili i instalirali na matičnu ploču. Na sreću, operativni sistemi imaju sposobnost da registruju ovakve problematične momente i izbegavaju ih tako što pomoću sekundarne memorije nadoknađuju kapacitete primarne memorije koji nedostaje. Drugim rečima, operativni sistem će koristiti deo hard diska kao virtuelnu memoriju i njome nadoknađivati deo RAM memorije koji nedostaje. Ako je nedostatak mali, nećete ništa primetiti i nastavićete da radite. Ako je nedostatak veliki, primetićte da je računar osetno usporio i moraćete da isključite neke servise ili programe. Ako se usporavanje suviše često dešava, verovatno ćete morati da kupite dodatnu RAM memoriju.

Problem sa preteranim korišćenjem virtuelne memorije se najčešće pojavljuje kod slabih ili starih računara na koje je instalirana nova verzija Windows operativnog sistema. Linux ima manje zahteve za memorijom i na njemu ovaj problem nije toliko vidljiv.

Treba upamtiti da je virtuelna memorija mnogo sporija od RAM memorije i ako računar koristite za profesionalni rad vodite računa da imate dovoljno RAM memorije. Što više primarne memorije dodate, manja je verovatnoća da će operativni sistem trebati virtuelnu memoriju.

Jedan od signala za preterano korišćenje virtuelne memorije je LED dioda koja signalizira rad hard diska. Ako ona non stop treperi, znači da nedostaje RAM memorije jer operativni sistem non stop koristi hard disk kao virtuelnu memoriju. Preteranim korišćenjem virtuelne memorije smanjuje se vek trajanja hard diskova, što može prourokovati njegov kvar i oštećenje podataka koje ste smestili na njega.

Nemojte štedeti na RAM memoriji jer je ona jedan od najbitnijih delova računara i veoma utiče na njegove performanse.