Istorija FreeCAD-a

FreeCAD je nastao kada je Jürgen Riegel počeo da radi na projektu Cas.CADE. Cas.CADE je bilo komercijalno jezgro za geometrijsko modeliranje koje su vlasnici 2000. godine proglasili besplatnim t.j. otvorenog koda (Open source) i promenili mu ime na OpenCascade. Ovaj događaj je i FreeCAD-u omogućio da postane potpuno besplatan i otvorenog koda. U martu 2002 godine Jürgen Riegel je registrovao softver pod imenom FreeCAD, a 2003 godine ga je na OpenCascade forumu prvi put predstavio javnosti.

Od 2007 godine FreeCAD je pod LGPL licencom.

Zbog složenosti 3D CAD programa, nije se odmah moglo krenuti u programiranje 3D CAD alatki jer je prvo bilo potrebno uraditi mnogo čisto programerskog posla: planiranje, interfejs, usklađivanje raznih delova programa, izbor pomoćnih biblioteka, usklađivanje jezgra i programskih jezika, ikone i sl. To su veoma bitni poslovi o kojima mi korisnici 3D CAD softvera retko razmišljamo.

Prva korisnička radna okruženja FreeCAD je dobio u verziji 0.7 koja je izašla 2007. godine. Bila su to okruženja Delovi (Part) i Crtanje (Draft). Radno okruženje Delovi (Part) služi za 3D CAD modeliranje pomoću primitiva, a okruženje Crtanje (Draft) za 2D i 3D CAD žičano modeliranje.

Krajem 2009 godine FreeCAD se pojavio u skladištu operativnog sistema Debian Linux, a 2010 je dodat i u skladište operativnog sistema Ubuntu Linux.

U verziji FreeCAD 0.9 pojavilo se radno okruženje Skice (Sketcher) koje služi za crtanje 2D parametarskih skica.

Radno okruženje Konstruisanje delova (Part Design) koje služi za modeliranje pomoću tipskih oblika se pojavilo 2011 godine u veziji FreeCAD 0.11. U ovoj verziji softvera se pojavilo i radno okruženje Robot.

Na ovaj način je nastao kostur programa namenjen za 3D CAD modeliranje delova i sklopova. Pošto su u to vreme na razvoju FreeCAD-a radili uglavnom programeri, napravljeno je nekoliko početničkih grešaka koje su kasnije dosta usporili razvoj i popularnost programa. Najbitnije greške su bile sporo otklanjanje problema topološkog imenovanja (Topological naming problem) i spor razvoj okruženja za modeliranje sklopova i izradu tehničkih crteža. 

Kada je napravljen kostur FreeCAD-a stekli su se uslovi za njegov ozbiljniji i brži razvoj. Polako se u razvoj uključivalo sve više korisnika i programera, FreeCAD se počeo brže razvijati i to je rezultiralo izlaskom verzije 1.0. Izlazak FreeCAD 1.0 je velika prekretnica za ovaj danas sve popularniji besplatni 3D CAD softver. Prvo, rešen je problem topološkog imenovanja, a drugo, FreeCAD je napokon imao u sebi ugrađena okruženja koje inženjeri najčešće koriste: modeliranje delova i sklopova, modeliranje delova od lima, modeliranje građevinskih objekata, simulacija proizvodnje na RNU mašinama, proračuni metodom konačnih elemenata, izrada tehničkih crteža... Drugim rečima, od verzije 1.0, FreeCAD je postao spreman za profesionalnu upotrebu.

U sledećoj tabeli možete videti spisak svih verzija FreeCAD-a i datume izlaska svake verzije.