Verovatno sam ovu kategoriju trebao da nazovem "Tragovi razvijenog naučno tehnološkog društva", ali ovako je kraće i efektnije :-)

U školama i na fakultetima se uglavnom nudi samo teoretsko znanje i velika većina đaka i studenata posle završetka škola nemaju predstave o tome šta ih čeka kada se zaposle u fabrikama. Sa druge strane, u stručnim časopisima i knjigama se nalazi veliki broj materijala koji obrađuju praktični deo struke, mašine i alate koje se koriste u radu,  načine rešavanja problema, istoriju... To je upravo znanje koje nedostaje tim mladim ljudima.

Nekada je Srbija bila industrijski razvijeno društvo u kojem se proizvodio veliki broj složenih proizvoda. Jedan od glavnih stubova na kojem je tadašnja industrija počivala bilo je kvalitetno školstvo i stručna literatura (udžbenici, stručne knjige, stručni časopisi...). Među svom tom starom pisanijom postoje izuzetno kvalitetni tekstovi i prava je šteta da oni i dalje ostanu zaboravljeni na nekim policama, kutijama po tavanima, podrumima, bibliotekama... Danas ako nešto nije dostupno preko interneta, skoro da i ne postoji.  Pošto sam godinama skupljao stare stručne knjige i časopise na nekoliko jezika (srpski, ruski, engleski, slovački i češki), rešio sam da deo njih digitalizujem i objavim u ovoj kategoriji. Na taj način ću bar delu ovog zaboravljenog znanja (know how) udahnuti novi život.

Uglavnom će to biti članci iz raznih starih stručnih časopisa i knjiga koje su izlazile u bivšoj Jugoslaviji, Čehoslovačkoj (ČSSR) i Sovijetskom savezu (SSSR). Razlozi zašto samo iz ovih država su jednostavni, prvo, to su jezici koje razumem, a drugo  kvalitet školstva i izdavaštva u ovim državama je bio na sličnom i na veoma visokom nivou. Ovo ne treba da čudi jer je model školstva u bivšoj Jugoslaviji i Čehoslovačkoj bio preuzet iz Sovijetskog saveza. Razlog zašto neću objavljivati tekstove iz anglosaksonskih izvora je takođe jednostavan, veliki broj ljudi u Srbiji zna engleske jezik tako da mogu i sami pronaći i pročitati stručne tekstove na ovom jeziku.

Napomena: Ako ste vlasnik autorskih prava nekog od ovih starih tekstova i ne slažete se što sam ga objavio, slobodno mi javite, izbrisaću ga. Za one koji misle da na ovaj način zarađujem novac na tuđem trudu, daću Vam slikovit podatak, ceo ovaj veb sajt ima skoro 1000 strana i ne može da zaradi ni za svoj hosting.

Nadam se da će ovi tekstovi zainteresovati mlade ljude za određene oblasti nauke i tehnike, da će im pomoći da povežu svoje teorijsko znanje sa praktičnim, da će im razjasniti neke stvari koje im nisu bile jasne...

Tekstovi koje ću ovde objavljivati će se ticati raznih naučno-tehnoloških oblasti: vazduhoplovstva, kosmonautike, mašinstva, istorije nauke i tehnike......

 

KATEGORIJE TEKSTOVA

 

 

 

 

 

Ako Vas zanima kako sam sa sajta posvećenom FreeCAD-u došao do kategorije u kojoj objavljujem stručne tekstove iz raznih oblasti nauke i tehnike, izložiću Vam dva veoma logična razloga:

  1. CAD softveri su samo alati koji služe da se pomoću njih projektuju poizvodi. Da bi ste nešto projektovali ili napravili, nije dovoljno samo da klikate po 3D CAD softveru, već je potrebno da imate i stručno znanje iz neke oblasti. To znanje možete najlakše dobiti u školi ili iz kvalitenih stručnih časopisa i knjiga. Drugim rečima, potrebno je prvo znati neku struku, a onda učiti softver.

  2. Ako bi na ovom sajtu obrađivao samo 3D CAD softver FreeCAD, pretraživači bi slali samo posetioce koji pretražuju ključne reči u vezi FreeCAD-a i eventualno CAD, CAM ili CAE  tehnologija. Ako pored tekstova o FreeCAD-u na sajtu budem objavljivao i tekstove iz raznih drugih tehničkih oblasti, pretraživači će slati mnogo širi krug ljudi i na taj način će popularizacija FreeCAD-a i besplatnih softvera obuhvatiti više ljudi.

 

Zašto sam ovu kategoriju nazvao «Tragovi napredne civilizacije»

Bivša Jugoslavija (a sa njom i Srbija) je u drugoj polovini prošlog veka spadala u industrijski razvijene države. Nije bila u rangu vodećih zapadnih država ili SSSR-a,  ali odmah iza. Da bi to bilo moguće, tadašnje društvo je moralo da ima malo drugačiji sistem rada i vrednosti. Da bi mladi ljudi mogli uporediti današnje društvo sa društvom iz tog vremena,  probaću da izložim neke od osobina tadašnjeg sistema.

Napomena: Neću se doticati politike, geopolitike, društvenih sistema, ekonomskih modela, socijalističkog samoupravljanja i sl., već  samo činjenica koje se tiču nauke, tehnike, industrije, školstva... Takođe, neću nabrajati negativne stvari kojih je itekako bilo dosta, cilj mi je samo da istaknem pozitivne stvari koje smo imali implementirane u društvo, a kojih smo se bez neke dublje analize odrekli. Nismo popravljali ono što smo imali, već smo sve srušili i bez iskustva hteli da gradimo sve ponovo.

Relativno veoma brzo (20-30 godina) posle 2. svetskog rata, u  Srbiji (koja je tada bila u sastavu bivše Jugoslavije) su se počeli projektovati i proizvodili avioni (Utva Pančevo), brodovi (brodogradilišta u Beogradu, Zrenjaninu, Apatinu...), Železnički vagoni (Fabrika vagona Kraljevo, Goša Smederevska palanka i Min Niš), postrojenja (Goša Smederevska Palanka, Minel...), traktori (IMT Beograd i IMR Beograd), kamioni (FAP Priboj i Zastava kamioni), bageri (IMK Kruševac), autobusi (Ikarbus Beograd i Neobus Novi Sad), oružije i oruđe (Zastava oružije Kragujevac, Sloboda Čačak, Prva petoletka Trstenik, Prvi partizan Užice, Krušik Valjevo...), motori SUS (21. Maj (DMB) Beograd i IMR Rakovica), kombajni (Zmaj Beograd), poljoprivredne mašine (Majevica Bačka Palanka, IMT FOP Novi Bečej...), alatne mašine (Ivo Lola Ribar Beograd i Potisje Ada), televizori (EI Niš), radio aparati (EI Niš), elektromotori (Sever Subotica), medicinska oprema (EI Jugorendgen Niš, Jugodent Novi Sad...)... Razvoj i proizvodnja svih ovih proizvoda se odvijao u domaćim fabrikama, tako da profit nije odlazio u inostranstvo, već je ostajao u državi. Da bi bilo moguće sve ovo i još mnogo toga proizvoditi, neophodno je bilo uspostaviti funkcionalni sistem koji je i pored mnogo mana imao veliki broj pozitivnih osobina. Pošto mogu poslužiti kao nauk u budućnosti, ne bi bilo loše nabrojati bar deo tih pozitivnih osobina:

  • Postojalo je kvalitetno školstvo povezano sa industrijom. U to vreme, posle završetka školovanja đaci i studenti su bili radno sposobniji i imali su kvalitetnije znanje nego danas. Posle završetka školovanja, zapošljavali su se u fabrikama gde su ih čekali iskusni kadrovi koji su im predavali svoje iskustvo i praktična znanja... Ako mislite da su sada inženjeri i majstori sposobniji, probajte bez CAD/CAM/CAE softvera konstruisati/proračunati/proizvesti traktor ili turbinu, da ne pričam o zverima iz SSSR-a poput kosmičkog broda Buran, ekranoplana Lunj, raketnog motora RD 170, nuklearnog ledolomca klase «Artika»... Samo probajte zamisliti konstruisanje iz glave bez 3D modela, ručno crtanje i kotiranje kućišta motora SUS, proračun bez CAE sosftvera, osmišljavanje eksperimenata, proizvodnju samo na manualnim alatnim mašinama...

  • Inženjeri (mašinski, elektro, građevinski...) su se u društvu cenili, tako da je mnogo više kvalitetnih đaka upisivalo tehničke fakultete. Danas svi žele da budu menadžeri, blogeri, influenseri, pevači, sportisti, glumci, advokati... Probajte da se setite kada ste zadnji put na nekoj TV emisijii (ne računajte Slagalicu) videli mašinskog ili elektro inženjera, tehnologa, metaloglodača... kako pričaju o svo poslu. Kao da ne postoje u ovom društvu.

  • Postojali su stručni časopisi iz raznih naučno tehnoloških oblasti i za njih su tekstove pisali doktori nauka, magistri, diplomirani inženjeri... U njima su se opisivali praktični problemi, istorija nauke i tehnike, najnoviji pravci  razvoja, vesti sa takmičenja, dostignuća u firmama... Danas umesto časopisa postoji internet pun blogera, influensera, kontent kreatora... koji baš i ne vole da se bave naukom i tehnikom jer tamo zarada nije velika.

  • Posle srednje škole bilo je moguće upisati višu školu iili fakultet. Više škole su školovale kadrove zadužene za funkcionisanje i održavanje fabrika, a fakulteti kadrove koji su osmišljavali proizvode i proizvodnju.

  • Postojali su fakulteti i instituti. Fakulteti su služili za školovanje kadrova, a instituti za razvoj novih tehnologija i rešavanje problem koji su se pojavljivali u industriji.

  • Na državnoj televiziji je svakog radnog dana emitovan školski program koji se sastojao od kvalitetnih emisija koje su se zvale Hemija, Fizika..., ove emisije su pravili stručni ljudi, često magistri i doktori. Danas državna televizija reprizira sve (Bolji život, Selo gori a baba se češlja,...), osim tog kvalitetnog školskog programa. Čak se i emisija o informatici pretvorila u jeftini marketing t.j nabrajanje karakteristika uređaja na srpskom jeziku koji više liči na engleski jer se nepotrebno koristi ogroman broj stranih reči.

  • Postojao je časopis Tehničke novine koji je imao ulogu da da đake u osnovnim školama upozna sa tehnikom, zanatima, proizvodnim procesima, hobijima....

  • Talentovanu i vrednu decu je društvo težilo da otkrije još u osnovnoj školi. Deca nisu svoje slobodno vreme trošila na video igrice, mobilne, tik-tok..., već su bila usmeravana na razne vrste sekcija: ljubitelji elektronike su postajali radio amateri, ljubitelji prirode izviđači, deca sa talentom za konstruisanje su izrađivali makete aviona i raketa, postojao je folklor, sport, razna takmičenja... Sve ovo je decu teralo da uče, razmišljaju, rešavaju probleme, rade nešto korisno, da se međusobno druže, pomažu jedno drugom, kreću se...

  • Nauka je tada služila za razvoj društva, a ne za biznis čiji je cilj samo postizanje ekstraprofita,

  • Cenio se «realni sektor», t.j. narod je cenio inženjere, radnike, rudare... Da razjasnim, realni sektor stvara «novi stvarni» novac. Tu spadaju industrija, poljoprivreda, turizam (kada dolaze stranci), deo IT sektora, frilenseri... Svi ostali ili samo troše (državni aparat, vojska, prosveta) ili preraspodeljuju (trgovina, turizam, kultura, razne usluge...) novac koji realni sektor zaradi. Danas veći deo društva uopšte nema predstavu da blagostanje društva zavisi od kvaliteta realnog sektora. 

  • Pošto je industrija radila, mladi stručnjaci su ostajali u Srbiji. Inženjeri, doktori, kvalitetni majstori, studenti koji su završili fakultet... su počeli masovno odlaziti na zapad tek sa raspadom bivše Jugoslavije.

  • Tada su ljudi imali mnogo više entuzijazma, patriotizma, postojao je opšti cilj, promovisane su pozitivne vrednosti koje su služile kao primer kojem treba težiti, postojala je uverenosti da se gradi bolji svet i budućnost... Danas većina ljudi misli samo o materijalnim stvarima, hedonizmu, svojim egoističnim interesima, kako da zaradi što više novca sa što manje truda i znanja... Vladaju izreke «koliko imaš toliko vrediš», «cilj opravdava sredstva», «ako sam bogat znači da sam i pametan»  i sl.

  • Ljudima su tada kao idoli predstavljani veliki ljudi, a ne kao danas pevaljke, multimilijarderi, preplaćeni sportisti, umišljeni glumci,....

  • U medijima su predstavljana najnovija naučno tehnološka dostignuća, a danas su glavne tehnološke vesti šta je rekao Ilon Mask, da li neki novi automobil ima neku novu dodatnu nepotrebnu opremu, koliko ima megapiksela fotoaparat najnovijeg mobilnog telefona, da li je urađen redizajn ikonice za lajk na nekoj društvenoj mreži...

  • U stručnoj literaturi se nisu  bez ikakve potrebe koristili strani stručni pojmovi, težilo se korišćenju naših pojmova ako su postojali. Danas je dokaz stručnosti ako neko,  što je moguće više, koristi strane stručne pojmove, jel zaboga, na taj način Vas manje ljudi razume i vi automatski delujete pametno, na taj način se postaje deo uskog «obrazovanog» kruga ljudi koji se razlikuje od raje.

  • Za komunikaciju između ljudi se koristio srpski jezik, da budem precizniji srpskohrvatski, u kome je postojao veliki broj uobičajenih pojmova, koji su danas nepotrebno zamenjeni engleskim. Danas je reč odmor nepotrebno zamenjena sa holidej, popust sa akcija, kuvar sa šef, direktor sa CEO, upravnik sa menadžer... Čak možete masovno čuti da i obrazovani ljudi koriste engleske pojmove na neverovatne načine, veštačka inteligencija se sriče na engleskom Ej Aj, dizajn je isto što i projektovanje... 

  • ...

 

Inače, sve gore nabrojano nije važilo samo za Srbiju i bivšu Jugoslaviju, već u većoj ili manjoj meri za sve industrijski razvijene države: SSSR, države varšavskog pakta, pa čak i zapadne države koje su imale drugačije vrednosti i društveni sistem.

Ponavljam, iznad sam nabrojao samo pozitivne osobine toga doba, naravno da nije uvek sve bilo baš tako idealno, i tada je postojo veliki broj negativnih pojava. 

Moja je namera samo da skrenem pažnju da se nije trebalo tako olako odricati svih ovih dobrih stvari, odnosno nije trebalo sve rušiti do temelja i ponovo sve graditi od početka. Ako Vam je kuća u lošem stanju, nećete je srušiti i graditi sve ponovo ispočetka, već ćete prvo probati da je popravite. Razlika u pristupu se vidi ako se pogleda moderna istorija Rusije i Kine.