Pomoću ove vrste klinova ostvaruje se naponska veza delova koji se međusobno poprečno podešavaju. Najviše se upotrebljavaju za aksijalno vezivanje poluga sa glavčinom.
Klin se namešta udarcima poprečno na osu poluge i usled toga se u spojenim delovima javlja aksijalni prednapon. Takve veze su podesne za prenos naizmeničnih uzdužnih opterećenja.
Prema zadatku koji vrše poprečni klinovi se mogu podeliti na:
a) klinove za spajanje mašinskih delova,
b) klinove za podešavanje,
c) klinove za osiguranje uzajamnog položaja delova.
Materijal poprečnih klinova je čelik jačine 60 kp/mm2.
Poprečni klinovi za spajanje služe za prenos sila sa jednog konstruktivnog dela na drugi, i najčešće se izrađuju prema sl. 79, tj. s nagibom samo na jednoj strani, a ređe sa nagibom na obe strane. U poprečnom preseku klin ima oblik pravougaonika obično sa zaobljenim radnim ivicama. Kod klina sa oštrim ivicama, u uglovima delova koji se spajaju, nastaju naročito velika naprezanja, i tu se pri dinamičkim opterećenjima javljaju naprsline. Da se ne bi poluga osetno oslabila, klin dobija malu debljinu i veliku visinu a time, ujedno, i veliku otpornost prema savijanju. U mašinstvu poprečni klinovi sve se manje upotrebljavaju zbog skupe izrade pri doterivanju površina naleganja, kao i zbog toga što moraju biti od kvalitetnog materijala. Zbog ograničene primene nisu standardizovani.
Slika 79
Pri montiranju klin se zabija snažnim udarcima čekića. Da se klin ne bi pri zabijanju i izbijanju raskovao i postao neupotrebljiv on se na čeonim stranama završava cilindričnim površinama i koso sasečenim bokovima. Kod klinova sa nagibom tg α≤1/6, ugao α je manji od ugla trenja, i klin se pod opterećenjem neće izvući. Iz sigurnosnih razloga, da se klin sam od sebe ne bi izvlačio, uobičajeni nagibi nalaze se u granicama tg α=1/12 do 1/25 a u zavisnosti od toga koliko se često spoj rastavlja. Ali ako su ovakvi spojevi izloženi udarima i potresima, moraju se klinovi bezuslovno osigurati rascepkom ili malim klinom.
Na sl. 85 predstavljena je veza dve poluge poprečnim klinovima. Ovakve veze mogu da prenose samo aksijalne sile, tj. istezanje i pritisak, i ne mogu da se upotrebe za prenos torzionog momenta. Spajanje treba tako izvršiti da ne bi pri promeni smera sile nastupilo pomeranje jednog od spojenih delova u odnosu na drugi, pošto bi to izazvalo udare u vezi. Ako je poluga na mestu spoja cilindrična, ona se oslanja čeonom stranom na konstruktivni deo sa kojim se veže, a ako je konična, onda naleže na isto tako koničnu površinu glavčine, sl. 88. Nagib konusa u glavčini uzima se u granicama 1/10 do 1/20. Ovakva izrada spoja je bolja, ali je i skuplja.
Da bi se veza u slučaju potrebe mogla naknadno podesiti, treba osigurati dovoljan zazor (2-4) mm na onim mestima gde klin nije u dodiru sa čaurom. Kod spojeva ovakve vrste položaj klina treba tako izabrati da bi se njegovo skidanje i nameštanje moglo postići što brže i lakše. Klin se pri montiranju čvrsto zabije i usled toga se povećavaju naprezanja u pojedinim delovima spoja, što treba da se uzme u obzir pri izračunavanju.
Klinovi za podešavanje primenjuju se npr. za nameštanje i podešavanje posteljica ležišta. Redovno dobijaju nagib samo na jednoj strani, sl. 80, 81. Da bi se i manjim pritezanjem postiglo dovoljno pomeranje posteljice, izabere se veći nagib nego kod klinova za prenos sile; obično tada iznosi tg α=1/5 do 1/10. Ovakvi klinovi se moraju obavezno osigurati protiv popuštanja.
Slika 80
Poprečni klinovi za podešavanje ležišta motornih poluga i sličnih konstrukcija, gde bi pri zabijanju klina čekićem mogle nastupiti štetne deformacije, zatežu se zavrtnjima. U tom slučaju oblik im je kao na sl. 80 i 81. Zavrtanj služi istovremeno i za osiguranje veze: prema sl. 80 osiguranje se postiže kontra navrtkom. U slučaju koji je predstavljen na sl. 81 navrtka u gornjem delu služi za pritezanje, a ona u donjem delu za osiguranje protiv popuštanja.
Slika 81
Za osiguranje uzajamnog položaja mašinskih delova, npr. u slučaju nameštanja ležišta na temeljnoj ploči, upotrebljavaju se klinovi sa nagibima: tg α=1/50 do 1/100.
Slika 82 predstavlja klin koji ima još i dva posebna uloška i koji se upotrebljava za podešavanje ležišta motornih poluga. Njegova je izrada skupa, ali zato u spojenim dijelovima otvor za klin nema nagiba, što olakšava izradu ovog otvora. Uložak A oslanja se o mašinski komad i nepokretan je; uložak B prilikom pritezanja navrtke pomera se udesno i pri tome steže delove ležišta. Ulošci imaju naslone koji služe za pridržavanje mašinskih delova i za osiguranje samih uložaka protiv izvlačenja.
Slika 82
Da bi se mogla namestiti navrtka, uložak A je na jednoj strani produžen i obrazuje ovde oslonac za navrtku. U ovom osloncu je izrađen ovalni otvor za zavrtanj da bi se omogućilo klinu poprečno pomeranje, pošto se pri podešavanju klina menja i položaj njegove geometrijske ose. Klinovi za podešavanje treba da su pristupačni i da se lako skidaju i nameštaju.
Ima i takvih konstrukcija kod kojih zavrtanj sačinjava poseban deo koji se uvrće u klin za podešavanje K. Zavrtanj slobodno prolazi kroz glavu motorne poluge, a protiv odvrtanja osigurava se navrtkom N, sl. 83.
Slika 83
Spajanje klinovima
Poprečni klinovi
Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov