Elementi za spajanje

Povezivanje delova konstrukcije u zajedničku celinu vrši se tada pomoću elemenata za spajanje. U tehnici vezivanja delova razlikuju se dve osnovne grupe čvrstih veza: 

1) stalne ili nerazdvojive i

2) privremene veze (razdvojive).

Stalne veze ne mogu se rastaviti a da se pri tom ne uništi (odnosno ošteti) i sam elemenat veze. Ovamo spadaju i presovane veze kod kojih se, dakle, spojeni delovi mogu rastaviti samo primenom vrlo velikih sila.

U osnovi se stalna veza može postići:

a) materijalom (npr. stapanjem na mjestu sastavka),

b) oblikom,

c) silom.

Materijal kao sredstvo za vezivanje radnih predmeta u nerazdvojivu celinu dolazi kod zavarivanja, lemljenja, letovanja, lepljenja. Čvrste veze ostvarene oblikom javljaju se kod hladnog zakivanja, presavijanja, posuvraćenja, užljebljenja delova sastavka. Za ove vrste vezivanja potreban je, dakle, pogodan oblik sastavka. Veze ostvarene silom postižu se primenom toplog ili hladnog presovanja. Delovi presovanih sklopova moraju imati negativan zazor (preklop); tada, dakle, deo koji se utiskuje (npr. vratilo) ima veći prečnik nego rupa.

Razdvojive veze omogućuju rastavljanje delova po ukazanoj potrebi. Ostvaruju se ili samo silom ili oblikom i silom. U prvom slučaju za vezivanje služi kružni napon (otpor protiv klizanja) prethodno proizveden uzdužnom zateznom silom kao što je to kod steznih ogrlica, dvodelnih točkova na vratilu, konusa i koničnih čaura za utvrdivanje delova.

Razdvojive veze ostvarene oblikom i silom to su prethodno napregnute veze kod kojih je za pritezanje spojnog elementa potrebna izvesna sila: zavrtnji za pričvršćivanje, uzdužni i poprečni klinovi sa nagibom, čivije sa usecima, elastične opruge, gibnjevi. Kod nenapregnutih veza ove vrste, spajanje radnih predmeta se ostvaruje samo oblikom elementa za vezu: zavrtnji za nošenje tereta, zavojna vretena, klinovi bez nagiba, profilisana vratila, osovinice, nareckani delovi.

Razdvojive veze mogu lako popustiti, naročito ako su one pri radu izložene potresima i udarima. Ovo bi predstavljalo stalnu opasnost kako za samu mašinu tako i za onog koji njome rukuje, ako to ne bi sprečavali naročiti osigurači. Po pravilu, prednost treba da imaju oni osigurači koji omogućavaju lako sklapanje i rasklapanje veze. Ostvaruju se najčešće ili samo oblikom (rascepka, isečeni ili savijeni lim) ili primjenom sile, koja treba da proizvede u sklopu potreban momenat trenja da bi se time onemogućilo rastavljanje.

Spajanje zakivcima

• Materijal i izrada zakivaka

• Vrste zakivaka

• Vrste sastavaka

Izračunavanie kotlovskih sastavaka

• Proračun debljine lima

• Otpor protiv klizanja limova

• Proračun kotlovskih sastavaka

Nepropustljivi sastavci

Čvrsti sastavci

• Zavarivanje kotlova i rezervoara

Spajanje klinovima

• Uzdužni klinovi

• Posebne vrste uzdužnih klinova

• Prstenasti klinovi

• Poprečni klinovi

• Proračun klinova

• Dijagrami prednapona

Spajanje zavrtnjima

• Sistemi navoia

• Navoji za prenos kretanja

Konstrukcioni oblici zavrtanja

• Zavrtnji, navrtke, osigurači

• Navrtke

• Osiguranje zavrtanja

• Izbor oblika zavrtnja

• Izdržljivost zavrtnja i sklopa

• Stezaljke

• Mašinski ključevi

• Proračun zavrtanja

Čivije i osovinice

Spajanje vrućim i hladnim presovanjem

Spajanje prstenovima za stezanje

Spajanje steznim ogrlicama i konusima

Opruge i gibnjevi

Fleksione opruge

• Gibnjevi

• Zavojne fleksione opruge

• Torzione opruge

• Zavojne torzione opruge

• Konične opruge za odbojnike

• Prstenaste opruge

• Tanjiraste opruge

• Opruge od gume