Spajanje zavrtnjima predstavlja vrlo opširnu i važnu grupu spojeva gde kao glavni elemenat veze služi navoj. Prema tome da li je navoj izrađen na cilindričnom ili koničnom delu, razlikuju se cilindrični i konični navoji.

Predstava o cilindričnom navoju može se lako dobiti na osnovu slike 89. Ako se oko uspravnog valjka omota pravougli trougao visine h tako da se njegova kateta podudara sa osnovom valjka, tada će hipotenuza na valjku obrazovati zavojnicu. Zavojnica je, dakle, prostorna kriva linija koja nastaje ako tačka kruži oko nepokretne ose zamišljenog uspravnog valjka a istovremeno se ravnomerno pomera paralelno toj osi. Na ovom se zasniva konstrukcija zavojnice i izrada navoja na strugu. Ako se između brzina pri ovim kretanjima usvoji stalan odnos, zavojnica dobija stalan korak »h«.

Zavojnica se crta na ovaj način: korak »h« i osnovica valjka podele se u isti broj jednakih delova, pa se kroz podeone tačke povuku upravne i vodoravne crte, koje se i označe rednim brojevima. U secištima jednako označenih linija dobiju se tačke zavojnice na površini valjka. Korak h, stoga, ovde predstavlja aksijalno rastojanje krajnjih tačaka jednog zavojka. Kad se zavojak predstavi u razvijenom obliku, dobija se pravougli trougao visine »h« sa osnovicom 2r1π=d1π. Ove vrednosti ujedno određuju i ugao zavojnice:

$h=d_1\pi \tan \alpha ; \quad \tan \alpha=\frac{h}{d_1\pi }$

Ako se npr. kvadrat (ili trougao, trapez) kreće po zavojnici tako da mu osnovica, »ab« stalno dodiruje valjak, dobije se zavojna površina. Telo ograničeno zavojnom površinom i površinom valjka zove se navoj.

 

Slika 89

 

Profil navoja u ma kojem radijalnom preseku ostaje isti i odgovara profilu koji se pomera duž zavojnice. Tako npr. pri kretanju trougla duž zavojnice nastaće trougli ili oštri navoj. Slično ovome mogu se dobiti navoji pravougli, obli, trapezni i drugi. Prema smeru zavojnice razlikuju se desni i levi navoji. Desna zavojnica nastaje kada tačka kruži oko ose valjka u smeru kazaljke na satu i pri tome se stalno udaljuje od posmatrača, sl. 89. Desni navoj se raspoznaje po tome što se pri obrtanju zavrtnja u smeru kazaljke na satu zavrtanj uvrće. Za levi navoj važi obrnuto.

Ako se osnovica upravnog valjka oko koga se pravi navoj podeli u nekoliko jednakih dijelova, npr. u tri jednaka dijela, i ako se izradi navoj istovremeno od svake na ovaj način izabrane tačke, dobije se trohodi navoj. Prema tome na koliko je delova podeljena osnovica valjka i koliko, dakle, ima hodova, navoji se dijele na jednovojne, dvovojne i viševojne. Broj hodova kod svakog zavrtnja može se lako ustanoviti po broju završetaka navoja (odnosno po broju početaka), ako se stablo zavrtnja gleda sa čeone strane, gde se nalaze završeci navoja. Korak »h« se ovde meri kao rastojanje suprotnih vrhova jedne iste zavojnice. Dakle, pri uslovu da su dimenzije profila navoja iste, dvovojni navoj ima dva puta veći korak »h«, a prema tome i veći ugao zavojnice. Iz toga sledi da se navrtka pri obrtanju za jedan puni obrt podiže kod dvovojnog navoja na dva puta veću visinu nego kod jednovojnog.

Veći broj hodova omogućuje da se odabere manja visina navrtke, pošto kod zavrtanja sa više hodova u prenošenju aksijalne sile istovremeno učestvuje više zavojaka i na taj način se smanjuje specifični pritisak u navojima, prema kojem se dimenzioniše visina navrtke.

Prema svrsi kojoj služe treba razlikovati zavrtnje koji su namenjeni za pričvršćivanje delova od zavrtanja koji služe za pomeranje, odnosno za prenos kretanja. U svrhu pričvršćivanja uzima se redovno, zbog veće čvrstoće i veće sigurnosti protiv odvrtanja, trougli ili oštri navoj. Ako profili, koji izvode pravougli i oštri navoj na valjcima istog prečnika, imaju jednake osnovice »ab«, oštri navoj će imati upola manji korak, sl. 89. Iz toga izlazi da će i srednji ugao zavojnice biti upola manji kod oštrog navoja: tg α=h/dmπ. U vezi s tim, otpor protiv odvrtanja zavrtnja veći je kod oštrog navoja nego kod pravouglog. Takvi zavrtnji se, stoga, uzimaju za pričvršćivanje delova. Za zavojna vretena i slične zavrtnje za prenos kretanja služe razne vrste pljosnatih navoja. U grupi oštrih navoja, Vitvortov i metrički sistem smatraju se kao osnovni, i oni su standardizovani.

 

Spajanje zavrtnjima

Konstrukcioni oblici zavrtanja

 

Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov

Submitted by Čeh Jan on