Naročitu vrstu zavrtanja sačinjavaju sprežnjaci i zavrtnji za temelj.

Prvi, koji su poznati takođe pod imenom odstojnih zavrtanja, služe za održavanje određenog razmaka između delova konstrukcije, a drugi za pričvršćivanje mašina i mašinskih konstrukcija za temelj.

 

Slika 113

 

Na slici 113 predstavljeni su sprežnjaci naročitog oblika. Međusobno rastojanje mašinskih delova obično je određeno prstenastim naslonima predviđenim na stablu zavrtnja. U slučaju da se veza ne može postići sa dve navrtke, već treba da se sprežnjak uvrne u mašinski komad, tada se jedan od prstenastih naslona izradi u obliku šestougaone glave pomoću koje se zavrtanj montira. Izrada ovakvih sprežnjaka je relativno skupa. Zbog toga se obično uzima, gdegod je to moguće, glatki zavrtanj, a uzajamno rastojanje mašinskih delova tada se postiže umetanjem komada cevi odgovarajuće dužine.

 

Slika 114

 

Pored jeftinije izrade, ovaj način ima i tu dobru stranu što se međusobno rastojanje mašinskih delova može po potrebi podešavati umetanjem dužih ili kraćih cevi. Slika 114 pokazuje da se nasloni kod sprežnjaka mogu ostvariti na razne načine.
 

 

Zavrtnji za vezivanje mašinskih delova za temelj od betona ili kamena mogu biti kratki i dugi. Za manja dinamička opterećenja koja ne moraju biti prenesena na celu masu temelja uzimaju se kratki zavrtnji, sl. 115.

 

Slika 115

 

U ovom slučaju zavrtanj nema glave, a njegovo stablo ima oblik piramide sa zasečenim ivicama da se zavrtanj ne bi lako izvukao. Prema obliku stabla izradi se i rupa u kamenu, pa kad se zavrtanj postavi, preostali se prostor zalije cementom ili betonom, gipsom, olovom i sl. Iskivanje ovakvih zavrtanja je skupo i stoga se često daje prednost običnim zavrtnjima kod kojih se sidrenje može izvršiti pomoću gvozdenih ili drvenih komada (A) oblika zarubljene piramide.

Postupak pri montiranju je ovaj: komad koji se učvršćuje postavi se na temelj zajedno sa već nameštenim zavrtnjima i podloži se gvozdenim klinovima koji mu osiguravaju vodoravan položaj; zatim se sve šupljine ispune žitkim cementom. Kada se cement potpuno stvrdne, tj. nakon 3-5 dana, zavrtnji se zategnu.

Dužina ovakvih zavrtanja je 100-400 mm, a može se tačnije odrediti na osnovu norme:

L=5d+5 cm

a širina zavrtnja: 

b=1,25d;   B=1,25d+L/8.

Najjednostavniji oblik zavrtnja za temelj dobije se na taj način što se donji dio stabla raseče na određenoj dužini, a krajevi se saviju svaki na svoju stranu da se zavrtanj ne bi izvlačio. Izvlačenje se može sprečiti i na taj način što se donji deo cilindričnog stabla savije u vidu kuke i tako se zalije cementom, sl. 116.

 

Slika 116

 

Pri velikim dinamičkim opterećenjima, kakvim se npr. izlaže temelj sa strane mašinskih postolja, zavrtnji za temelj imaju vrlo veliku dužinu i utvrduju se na poseban način, zbog koga se i zovu sidrenim zavrtnjima, sl. 117.

 

Slika 117

 

Ovi zavrtnji su duboko upušteni u temelj i vežu se sa njim pomoću uzidanih sidrenih ploča P, sl. 118. Sidrena ploča od livenog gvožđa služi kao oslonac za glavu zavrtnja. Ona se ugrađuje u donjem delu temelja i ima zadatak da prenese pritisak zavrtnja na što veću površinu temelja.

 

Slika 118

 

Dimenzije sidrene ploče biraju se tako da sila koju prenosi zavrtanj proizvede na temelj pritisak najviše 7÷10 kp/cm2, u zavisnosti od materijala temelja. Ako prostor ispod temelja nije pristupačan, veza postolja sa temeljem postiže se pomoću zavrtanja sa »T« glavom, koji se upuštaju kroz otvore odozgo. Dužina ovih zavrtanja može biti od 500 do 2500 mm, pa i više. Sidreni zavrtnji, čija masa prekoračuje 10 kp, imaju na čeonoj strani rupu sa navojem, koja služi za pridržavanje zavrtnja pri montaži. Zavrtanj se upušta odozgo i treba da se zakrene za 90° čim njegova glava dospe ispod sidrene ploče. U tom položaju glava zavrtnja može da zauzme za nju predviđeno udubljenje u uzidanoj ploči i tada se zavrtanj povuče prema gore pa se zategne navrtkom.

 

Spajanje zavrtnjima

Konstrukcioni oblici zavrtanja

 

Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov

Submitted by Čeh Jan on