Teorijski,, odnosno, osnovni profil Vitvortovog navoja ima oblik jednakokrakog trougla čije jednake strane zatvaraju ugao od 55°.

Zbog zaobljenja, koja se ne mogu izbeći pri dnu navoja, zavrtnja i navrtke, vrhovi teorijskog profila se skraćuju za 1/6 visine trougla »to«. Na taj način, stvarna dubina nošenja takvog spoja smanjuje se na vrednost »t«.

Korak »h«, dubina nošenja »t« i prečnik zavrtnja »d« nalaze se u određenom međusobnom odnosu. Pri konstruisanju profila najpre se odredi dubina nošenja na osnovu podataka iz tablice: t=(d-d1)/2. Zatim se izračuna visina trougla, sl. 90:

 

Slika 90

 

Korak se izračuna prema

$\frac{h}{2}=t_o\cdot \tan {\left( {55/2} \right)}° =\frac{3\ t}{2} \tan {\left( {55/2} \right)}°$

Izlazi da je:

$h=\frac{t}{0,64}$


Praktično je vrlo teško uspešno izraditi navoj prema slici 90, tj. navoj kod koga bi zavrtanj podjednako nalegao po celom profilu navrtke. Ako se takav profil i najmanje nakrivi ili ako nastane pri izradi određena netačnost u uglu ili koraku, dobija se navoj koji se teško uvrće i čija se pravilnost naleganja neće moći kontrolisati. Zato, pored opisnog profila postoji Vitvortov navoj još i u naročitoj izradi, kod koje zazori između vrhova navoja zavrtnja i navrtke omogućuju da se proveri da li je naleganje po bočnim stranama profila pravilno i da li je, prema tome, osigurana pravilnost prenosa opterećenja (desna slika).

Kod svakog cilindričnog navoja razlikuju se ovi elementi:

  1. Broj zavojka »z« na jedinici dužine. Ako se za jedinicu dužine uzme 1" (1 col=25,4 mm), tada je kod jednovojnog navoja z=1"/h. Ovo važi za Vitvortov navoj. Kod metričkog navoja daje se korak navoja.

  2. Teorijska dubina navoja to koja se odnosi na visinu osnovnog profila.

  3. Stvarna dubina navoja »t«, ili dubina nošenja spoja, unutar koje postoji dodir između navrtke i zavrtnja. Ova razlika između »to« i »t« uslovljena je kod oštrih navoja skidanjem oštrih uglova profila da bi se na taj način uklonio deo navoja koji se lako može oštetiti.

  4. Spoljašnji prečnik »d« navoja na zavrtnju.

  5. Unutrašnji prečnik »d1« navoja na zavrtnju

  6. Ugao zavojnice: tgα=h/dm·π. Ovaj se ugao određuje prema srednjem prečniku, jer nije isti za spoljašnji i unutrašnji prečnik navoja.

  7. Ugao profila navoja koji sačinjavaju dve bočne strane profila u aksijalnom preseku. Kod Vitvortovog navoja ovaj ugao iznosi 55°, a kod metričkog 60°.

 

Razlikuju se navoji sa krupnim (odnosno grubim) korakom i navoji sa sitnim korakom. Prvi se smatra normalnim i služi za opštu primenu u mašinstvu i građevinarstvu. Kako ima srazmerno veliku dubinu »t«, često se ne može primeniti iz konstruktivnih razloga. Na primer, u slučaju kad je dužina za koliko zavrtanj treba da se uvrne vrlo mala, a prema tome je mali i broj zavojaka koji treba da primi opterećenje. Navoj sa krupnim korakom osetno smanjuje izdržljivost šupljih delova sa tankim zidom.

Vitvortov normalni navoj obeležava se na crtežima skraćeno i to tako što se mera za spoljašnji prečnik zavrtnja unese u colima, (npr. 5/8" iznad mjerne crte). Kod sitnog (finog) Vitvortovog na slici 103 3/4"). Kod sitnog (finog) Vitvortovog navoja obeležava se spoljašnji prečnik u mm puta visina navoja u colima pored slova W, npr. W 34x1/6".

 

Spajanje zavrtnjima

Konstrukcioni oblici zavrtanja

 

Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov

Submitted by Čeh Jan on