Kod rezervoara za gasove i tečnosti, u slučaju neznatnih pritisaka, zakivci nisu izloženi većim silama, ali moraju osigurati hermetičnost naleganja limova i trajno zaptivanje sastavaka.
Debljina lima i prečnik zakivka tada se određuju s obzirom na mogućnost izrade. Rezervoari izloženi, usled sopstvene težine i pritiska tečnosti, većim naprezanjima proračunavaju se, kao i kotlovi, na osnovu dozvoljenih naprezanja.
Za ove konstrukcije upotrebljava se lim debljine t=2÷8 mm. Obično je za gazometre t=2÷3 mm; za vodne rezervoare t=4÷8 mm; za dimnjake t=3÷8 mm; za vazdušne vodove t=4÷8 mm.
Hermetičnost rezervoara i vodova postiže se podbijanjem ivica, ako je debljina lima veća od 6 mm. Kod tanjih limova podbijanje se ne koristi više, i zaptivanje se vrši na taj način što se na sastavku između dodirnih površina limova stavlja neko sredstvo za zaptivanje: karton, platno, me-talna mrežica natopljena minijem i sl.
Slika 50
Zaptivenost sastavka ne može biti određena računskim putem, i zato se ovakvi sastavci izrađuju prema praktičnim normama a u zavisnosti od debljine lima »t«.
Debljina zida gasnih rezervoara, gasovoda, vazdušnih rezervoara i slično izračunava se prema pritisku gasa (odnosno vazduha) koji deluje podjednako na sve strane, kao što je to i kod parnog kotla.
Pritisak na zidove rezervoara za tečnosti zavisi od visine stupca tečnosti »h«, sl. 50, i prema dnu rezervoara je sve veći. Tako npr. za vodu pritisak u dubini od »h« met. iznosi
$P=h/10 \ {\left[ {kp/{cm}^{2}} \right]}$
Kod drugih tečnosti treba da se uzme u obzir i specifična težina γ [kp/dm3]. Tada opšta formula za određivanje pritiska na zid rezervoara prima oblik
$P=\frac{h\cdot \gamma }{10} \ {\left[ {kp/{cm}^{2}} \right]}$
Slika 50 prikazuje otvoren rezervoar za vodu. Zidovi rezervoara su ukrućeni ugaonicima pri dnu, vrhu i u sredini. Između ukrućenja nalaze se slobodna polja izložena opterećenju. Pri proračunu, ravni zidovi pojedinih polja smatraju se za uzidane ploče koje se ne smeju izbočiti pod opterećenjem. Na taj način pritisak na površinu celog polja F=a·b iznosi:
$P=p\cdot F=\frac{h\cdot \gamma }{10}\cdot a \cdot b \ {\left[ {kp/{cm}^{2}} \right]}$
pri tom se vrednosti »p« i »h« odnose na težište »S« površine.
Ovaj deo zida je izložen savijanju i izračunava se kao uzidana pravougaona ploča:
$t=b\sqrt{\frac{\phi P}{\sigma _b}}+C; \quad \phi =1,2$
ako je ploča kvadratna, tj. kada je a=b;
C=0,4 cm dodatak na eventualna mehanička oštećenja i rđanje. Dozvoljeno naprezanje za savijanje iznosi σb=900 kp/cm2.
Rezervoari za tečnosti sastavljaju se obično od pojedinih doboša čija se debljina povećava prema dnu rezervoara. Debljina zida cilindričnog rezervoara, sl. 51, računa se s obzirom na istezanje prema formuli koja važi za kotlove:
$t=\frac{D\ p}{2 \ \phi \ \sigma _z}+0,4 \ cm$
Slika 51
Zidovi većih dimenzija, sl. 50, pojačavaju se primenom sidrenih zavrtanja koji vežu međusobno suprotne zidove. Pojačanja se izračunavaju s obzirom na potpuno opterećenje, a otpornost zidova se zanemaruje. Ako se sidreni zavrtnji postave kao što je to u sl. 50, onda su oni izloženi istezanju usled opterećenja koje otpada na pravougaonu površinu a' b'.
Tada je sila u zavrtnju
$P=\frac{a' \ b' \ h'}{10} \ {\left[ {kp} \right]}$
Dimenzije sastavka mogu se računati prema normama. Za jednoredne i dvoredne preklopne sastavke važe ovi podaci:
prečnik zakivka $d=\sqrt{5\ t}-0,4cm$
korak $e=3\ d+0,5cm$
odstojanje zakivka od ivice lima $a=0,5e$
Spajanje zakivcima
Proračun kotlovskih sastavaka
Nepropustljivi sastavci
Čvrsti sastavci
Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov