Skladištenje podataka

Memorija, predstavlja elektronske komponente ili uređaje koje imaju mogućnost pamćenja instrukcija koje čekaju na izvršenje u mikroprocesoru, podataka koji su potrebni za izvršenje tih instrukcija i rezultata njihove obrade. Kraće rečeno pojam memorija se odnosi na fizičke uređaje za skladištenje digitalnih podataka. 

U svakom PC računaru postoji nekoliko vrsta memorije:

• Primarna memorija – Radna memorija mikroprocesora,

• Sekundarna memorija – Trajna memorija za skladištenje podataka,

• Keš memorija – Memorija koja povećava brzinu rada računara,

• Virtualna memorija – Memorija koja nadoknađuje nedostatak primarne memorije.

Najbitnije karakteristike svake memorije su:

• Brzina pristupa (Memory access), odnosno brzina upisa i čitanja podataka. Ova karakteristika se najčešče izražava u bajtovima u sekundi,

• Kapacitet, količina podataka koju memorija može da primi. Ova karakteristika se izražava u bitima ili bajtovima,

• Cena bita memorije, odnos ukupne cene memorije prema kapacitetu memorije.

Verovatno znate, ali da ponovim za svaki slučaj. Osnovna jedinica memorije je bit i njegova funkcija je da pamti vrednosti 1 ili 0 (1 - postoji signal, 0 – ne postoji signal). Bitovi se grupišu u bajtove i 1 bajt sadrži 8 bitova. Pošto memorije u računaru imau velike kapacitete za izražavanje njihovih vrednosti se koriste prefiksi mernih jedinica metričkog sistema mernih jedinica kao što su kilo, mega, giga... Ovde je bitno napomenuti da u računarskoj tehnici ovi prefiki imaju malčice drugačiju vrednost. Tako je Kilobajt (KB) tačno 1024 bajtova, Gigabajt (GB) je tačno 1024 kilobajtova ili 1048576 bajtova, Terabajt (TB) je tačno 1024 Gigabajtova...

Postoji nekoliko načina na koje možemo dodatno podeliti memorije, npr.: 

• Prema tehnologiju realizacije

  • poluprovodničke,

  • magnetne (Hard diskovi, diskete...),

  • optičke (CD, CD-RW, DVD...).

• Prema trajnosti podataka po nestanku napajanja memorije delimo na:

  • postojane (sadržaj se ne briše posle nestanka struje),

  • nepostojane (sadržaj se briše posle nestanka struje).

• Prema mogućnosti izmene sadržaja

  • Promenljive – Sadržaj se može menjati

  • Polupromenljive – Sadržaj se može menjati specijalnim postupkom

  • Stalne – Sadržaj se formira u toku procesa proizvodnje i nije gamoguće menjati

• Prema metodi pristupa sadržaju memorije

  • Slobodan (na osnovu adrese)

  • Direktan (pristup povezanom bloku podataka)

  • Sekvencijalan (redom kojim su podaci upisani)