Prenosnici koji omogućuju kontinualno regulisanje prenosnog odnosa zovu se varijatori. Na sl. 7 data je šema varijatora sastavljenog od tanjirastog frikcionog točka i pomerljivog kotura K.
Prema potrebi ovaj se kotur pomera duž svog vratila tako da se pri tome kod tanjirastog točka menja poluprečnik kotrljanja, a time se menja i prenosni odnos. Pomeranjem kotura K preko sredine tanjirastog točka menja se i smer obrtanja. Pogon se vrši ili od kotura K, ili od tanjirastog točka. U vezi s tim menja se i karakteristika regulisanja.
Kod ovih prenosnika javlja se pri radu znatno klizanje usled razlike u obodnim brzinama duž dodirne širine točka K. Čisto kotrljanje postoji samo na krugovima kotrljanja (trenutno x i Ra). Ovakvi prenosnici, stoga, imaju slabi stepen iskorišćenja, a frikcione površine im se jako habaju. Ali za praktičnu primenu imaju ipak svoje prednosti u tome što su jednostavni za izradu i što međusobno zatvaraju ugao od 90°, pa se tako može lako ostvariti kinematska veza između predajnog i prijemnog vratila. Pored toga su podesni i za naizmeničan smer obrtanja. Primjenjuju se samo za prenos manjih obrtnih momenata i često se susreću kod prenosa sa zavojnim vretenom, sl. 7 desno.
Celishodan izbor varijatora vrši se na osnovu niza takvih faktora kao što su područje regulisanja, prenosni odnos, klizanje, stepen iskorišćenja, snaga i karakteristika regulisanja.
Slika 7
Područje regulisanja određeno je odnosom najvećeg i najmanjeg broja obrtaja prijemnog vratila (naznačeno je na sl. 7).
Pod karakteristikom regulisanja podrazumeva se zakon prema kome se menja broj obrta prijemnog vratila. Ako je npr. poluprečnik kotrljanja prijemnog točka R2=const. a menja se poluprečnik predajnog vratila (D1, sl. 7), tada se broj obrtaja prijemnog vratila mijenja prema
$\frac{n_1}{n_2} =\frac{D_2}{D_1}; \quad n_2=n_1 \ \frac{D_1}{D_2}$
Ova jednačina ima samo jednu promjenljivu (D1) i stoga se broj obrtaja n2 menja po zakonu pravca. U slučaju da je kotur K na predajnom vratilu, broj obrtaja tanjirastog točka se menja po zakonu krive drugog reda i tada karakteristika regulisanja ima oblik hiperbole.
Prenosnici za kontinualnu promenu broja obrta dele se, prema obliku tela kotrljanja, na čeone, konične, loptaste i globoidne.
Slika 8
Na sl. 8 je naznačena šema varijatora za paralelna vratila koja se obrću u istom smeru. Sastoji se od koničnih točkova i kotura A koji se može pomerati duž izvodnica osnovnih konusa kotrljanja. Regulisanje broja obrtaja postiže se pomeranjem kotura A na njegovom vratilu. Kod malih razmaka vratila, mesto kotura A, uzima se beskrajni kožni kaiš ili ma koji drugi frikcioni prsten, pa se tako dobije prenosnik sa suprotnim smerom obrtanja vratila. Takvi prenosnici imaju prednost u tome što je sila međusobnog pritiskivanja manja, točkovi se manje habaju pa im je i trajnost veća. Danas se ovakvi prenosnici grade sa aksijalno pomerljivim konusima i čeličnim frikcionim prstenom, sl. 9a.
Regulisanje broja obrtaja postiže se ovde primicanjem jednog para konusa i odmicanjem drugog para. Pri tom se menjaju poluprečnici kotrljanja kod oba para konusa i postiže se promenljiv prenosni odnos. U radu se sila međusobnog pritiskivanja reguliše sama od sebe u zavisnosti od obrtnog momenta. Obično se izrađuju do 10 ks za područja regulisanja 6, 9 i 12 pri broju obrtaja predajnog vratila 1500 u minuti i uglu pri vrhu konusa od 130°. Lako se ugrađuju u mašine, a stepen iskorišćenja im je 0,8-0,9.
Slika 9
Veća područja regulisanja ostvaruju se primenom loptastih frikcionih tela. Tada se regulisanje broja obrtaja postiže tako što se menja nagib obrtne ose lopte, ili što se menja relativni položaj frikcionih točkova. I u jednom i u drugom slučaju menjaju se poluprečnici kotrljanja lopta i time se postiže promenljiv prenosni odnos.
Kod koaksijalnih prenosnika često se frikcionim površinama daje globoidni oblik. Tada su frikcione površine profilisane u vidu kružnog luka. Podesnim izborom oblika takvih površina može se ostvariti stepen iskorišćenja do 0,96, što za frikcione prenosnike predstavlja izuzetno visoku vrednost.
Predajni i prijemni globoidni točak utvrđuju se na krajevima vratila tako da im radni profil dobije oblik kružnog luka iz zajedničkog središta (O, sl. 9c). Prenos obrtnog momenta sa predajnog točka na prijemni vrši se posredstvom dva tanjirasta točka T koji ulaze u sastav naročitog uređaja za pritiskivanje.
Na taj način se prijemno vratilo obrće suprotnim smerom u odnosu na predajno. Regulisanje broja obrtaja postiže se tako što se menja nagib osa tanjirastih točkova. Time se menjaju poluprečnici kotrljanja na predajnom i prijemnom točku, a u vezi s tim menja se i prenosni odnos. Prenosni odnos i=1 dobije se u slučaju kad su obrtne ose tanjirastih točkova upravne na osu vratila.
Osnovna odlika ovih prenosnika leži u neznatnom klizanju na dodirnim površinama. Naime, globoidna tela se tako konstruišu da bi se tangente povučene u trenutnim dodirnim tačkama oba globoida (a to je ujedno i konus kotrljanja za tanjirasti točak) međusobno presecale uvijek blizu ose obrtanja. Ovo treba da važi za celo područje regulisanja.
Materijal globoidnih prenosnika: kaljeni čelik po kaljenom čeliku, ili tekstolit po čeliku. Pri tom tekstolitne vence dobijaju tanjirasti točkovi. Prenosnici rade na suvo. Zbog neznatnog klizanja, točkovi se pri radu samo neznatno greju. Grade se najčešće za područja regulisanja 4- 6,3.