Da bi se sa podaci mogli pronaći i obrađivati u računaru logično je da oni moraju da budu na neki način organizovai i pohranjeni u sekundarnoj memoriji.
Tokom rada sa računarom u sekundarnoj memoriji je potrebno čuvati ogromni broj podataka. U sekundarnoj memoriji se čuva operativni sistem, drajveri, korisnički softveri, podaci stvoreni pomoću korisničkih softvera... Svi ovi podaci moraju da budu svostruko organizovani jer njih treba da pronađe računar i korisnik. Korisnik je najčešće nadležan samo za organizaciju podataka koje on stvori u korisničkim programima, prekopira sa nekog drugog računara (ili uređaja poput fotoaparata, mobilnog telefona) ili preuzme sa interneta. Alatke za organizaciju i manupilaciju podacima postoje ugrađene u operativnom sistemu, s tim da ako Vam one ne odgovaraju uvek možete na računar instalirati posebne softvere specijalizovane za tu oblast.
Organizaciju podataka možemo podeliti na:
logičku organizaciju podataka – smeštanje podataka u fascikle, podfascikle, datoteke...,
fizičku organizaciju podataka – smeštanje podataka na fizičkim memorijskim uređajima ili komponentama (Hard disk, SSD disk, Fleš memorija, CD-ROM...).
U primarnim memorijama se u zavisnosti od tipa podatka odvaja prostor odgovarajuće veličine. U sekundarnim memorijama su podaci organizovani po datotekama (fajlovima) i fasciklama (direktorijumi). Smeštanjem podataka u primarnim memorijama se ovde neću baviti jer je to suviše stručna oblast za koncept i temu ovog vebsajta. Sa druge strane organizacijom podataka u sekundarnim skladištima je potrebno kvalitetno objasniti jer se sa njom sreće svaki korisnik računara.