Pronalaženje kvara na mlaznim motorima

Veliki deo vazduhoplovno-tehničkih kredita, koji je ulazio u plan opravke mlaznih motora kod odgovarajućih radionica pao je sada u deo ekipama za vršenje manjih opravki, pod poljskim uslovima, koje su isto tako znatno poboljšale način svoga rada pravilnijim korišćenjem vazduhoplovnog materijala, boljom stručnom spremom osoblja i boljim poznavanjem materijala.

Bez obzira na sve što je gore rečeno, u službi održavanja postoje mogućnosti da se rad na određenim sektorima u još većoj meri poboljša. Jedan od takvih sektora je i rad na pronalaženju kvarova i neispravnosti na mlaznim motorima.

U osnovi je pronalaženje kvarova na mlaznim motorima, kao i na svakoj mašini, dosta prosto i jednostavno, naravno, pod uslovima da se vrši sistematski, tj. po određenom redosledu. Tako će se najpre ustanoviti kvar, tj. njegovo postojanje, pa se iz grupe mogućih uzročnika pronađe stvarni, a tek na kraju se odabere način izvršenja opravke, odnosno tačno odredi redosled otklanjanja neispravnosti. Praktično, svako ispitivanje kvara treba da predstavlja malu studiju nastalog problema, što će omogućiti da se odredi najbolji način za njegovo otklanjanje.

Dobri poznavaoci tehnike pronalaženja i otklanjanja kvarova na mlaznim motorima, iz specijalizovanih radionica za opravku, došli su do sledećih zaključaka:

• Kvarovi koji se javljaju na avionskim mlaznim motorima, retko se mogu otkriti traženjem na sreću. Zato se ovakav posao mora raditi savesno i sa puno pažnje i sa uvek jasnom predstavom o tome da, ako avion leti sa motorom koji nije u potpunosti ispravan, postoji ozbiljna mogućnost da dođe do udesa ili katastrofe.

• Kvar ne mora biti posledica samo jednog, već često postoji nekoliko uzroka zbog kojih je rad motora neispravan. Traženje treba počinjati od najčešće ili najverovatnije neispravnosti, koju treba proveravati sve dok se tačno ne utvrdi mesto i uzrok kvara.

• Zaključke ne treba donositi na brzinu bez obzira na iskustvo.

• Sistematskim traženjem biće izbegnut uzaludan rad, uštediće se dragoceno vreme i obezbediće se potrebna tačnost.

• Prethodno treba dobro razmisliti o svakom postupku koji se želi primeniti za otklanjanje kvara na motoru.

• Mehaničari i radnici koji poslužuju i održavaju mlazne motore moraju dobro poznavati tehniku pronalaženja kvarova. Pored dobrog iskustva iz prakse, koje je važan faktor, ljudstvo koje radi na ovakvim poslovima mora dobro poznavati i teorijske osnove rada motora.

Iskustvo i praksa povezani sa dobrim poznavanjem teorije predstavljaju glavni uslov za usavršavanje postupka pronalaženja kvara ili neispravnosti na motorima pod poljskim uslovima. Neki mehaničari i tehničari dobro poznaju teoriju rada motora, a imaju i potrebno iskustvo u radu na mlaznim motorima, ali se njime uvek ne koriste. Oni se teško odlučuju na razmišljanje i analizu i ne daju sopstveno mišljenje o postupku otklanjanja kvara. Ako se u jedinici za održavanje ozbiljno preduzmu potrebne mere da se bogato iskustvo koristi u tehnici pronalaženja kvarova, produžiće se vek motora koji se nalaze u eksploataciji na avionima i smanjiće se broj motora koji se šalju na opštu opravku ili na kojima se vrši poljska opravka.

Uglavnom, postoje tri uzroka zbog kojih dolazi do kvarova na motoru, i to:

• nepravilno održavanje,

• nepravilno rukovanje i

• neispravnost materijala.

Nepravilno održavanje predstavlja poseban problem i ne može se odmah tako lako otkloniti. Ono je često rezultat nedovoljne pažnje, kao i brige da se preduzmu sve potrebne mere, ili je pak posledica nedostatka iskustva.

Nepravilna tehnika rukovanja stvara posebne probleme mehaničaru koji pristupa pronalaženju kvara na motoru. Ona može postojati kao elemenat neiskustva onoga koji motorom rukuje, što se svakako mora uzeti u obzir, ili kao elemenat lažnog ponosa lica koje u toku rukovanja motorom počini grešku, a nastali kvar neće da pripiše sebi.

Kvarovi usled neispravnosti materijala ili sastavnih delova obično su posledica zamora metala, što nastaje usled vibracija ili rada pod nenormalnim i za taj motor nepredviđenim uslovima. Prekoračenja ograničenja (temperature, pritiska, broja obrtaja itd.) dovode do zamora i kvara metalnih i nemetalnih delova.

Znaci pomoću kojih se zaključuje da je rad pogonske grupe neispravan mogu se uvrstiti u jednu od sledećih grupa: 

• netačno pokazivanje instrumenata,

• vibracija,

• neujednačen i neravnomeran rad motora,

• gubitak snage.

Netačno pokazivanje instrumenata, ili pogrešna pokazivanja pri nekim radnim uslovima motora, kao što su temperatura izduvnih gasova, pritisak goriva, pritisak ulja i broj obrtaja motora, mogu dovesti do čestih opštih opravki, a u nekim slučajevima i do kvara motora. Zbog toga se često na brzinu vrši zamena delova ili uređaja, kao i pogrešno podešavanje (reglaža) motora i uređaja, mada stvarni kvar postoji samo u pokazivaču. Prema tome, ovo pokazivanje može biti lažan simptom, o čemu treba strogo voditi računa prilikom pronalaženja kvara.

Vibracija na mlaznom motoru obično ukazuje na postojanje jako kritičnog stanja i predstavlja jednu od najtežih neispravnosti koju mehaničar treba da traži. Za izdvajanje vibracija motora od vibracija koje se javljaju na konstrukciji zmaja i ugrađenim konstruktivnim delovima, ne postoji neki poseban uređaj te utvrđivanje ovakvih kvarova zavisi od rasuđivanja i sposobnosti posade ili mehaničara.

Neujednačen i neravnomeran rad motora ne mora uvek da bude posledica kvara u pogonskoj grupi. Do ovoga najčešće dolazi usled kvara na uređajima kao što su: pumpe za gorivo, komandni ventili i slavine, regulatori itd.

Gubitak snage se objašnjava samim nazivom kvara. U ovu grupu se može uvrstiti još i nedostatak plamena i nemogućnost puštanja motora u rad.

Kada se utvrdi da u motoru postoji neki unutrašnji kvar, mehaničar treba da prikupi sve podatke, potrebne za tačno objašnjenje kvara koji je otkriven za vreme prethodnog rada motora, a isto tako i podatke o pritisku goriva, ulja, broju obrtaja itd., kako bi slika bila što potpunija.

Kvar treba da se otkloni što pažljivije i brže. Ako se primeti da kvar vodi do nekog pomoćnog uređaja kao što su pumpa za gorivo ili pumpa za podmazivanje, ne treba oklevati već odmah izvršiti zamenu uređaja da bi se dobile najbolje osobine (performanse) pogonske grupe. Prilikom popravke i provere dozvoljenih tolerancija treba se služiti tablicama iz najnovijeg tehničkog naređenja za određeni model i seriju motora.

Pre nego što se pređe na razmatranje postupka za sistematsko pronalaženje kvarova treba stvarno razumeti simptome kvara. Samo dobro poznavanje svih simptoma može dovesti do uspešnog pronalaženja kvara na mlaznom motoru. Simptom kvara mlaznog motora je znak, dokaz ili pokazivač pronađenog kvara.

Ako se pogreši u određivanju simptoma onda će i sistematski postupak otklanjanja kvara biti pogrešan i biće otežano otklanjanje neispravnosti. Zbog toga jedan od najvažnijih početnih faktora koji treba preduzeti kod traženja kvara, jeste uočavanje i opisivanje simptoma kvara.

U svim slučajevima tačno i potpuno određivanje simptoma kvara treba da odgovori na sledeća pitanja:

• šta je otkriveno,

• kako je otkriveno,

• gde je otkriveno,

• kada je otkriveno,

• ko je otkrio.

Odgovor na pitanje »Šta je otkriveno« zavisi od poznavanja opšte terminologije mlaznih motora i načina na koji će ona biti primenjena za dati kvar. Normalno u ovom odgovoru daje se samo mišljenje, a vrednost simptoma treba da se odredi posebno.

Odgovor na pitanje »Kako je otkriveno« je jedan od najvažnijih iz ove grupe pitanja. Postoje četiri načina kako se može ustanoviti nepravilan rad nekog motora, i to:

• po instrumentima,

• pregledom,

• po zvuku,

• po osećaju.

Pomoću instrumenata kao pokazivača neispravnosti dobijaju se vrednosti: visoke, niske ili promenljive (sve u poređenju sa normalnim pokazivanjem).

Vrednosti koje se dobijaju pregledom isto tako mogu biti visoke, niske ili pak promenljive, ali one najčešće zavise od promenljivosti stanja u odnosu na mnoge uloge sastavnih delova motora. Zbog toga su vrednosti, koje se dobijaju pregledom, zasnovane na rasuđivanju lica koje pregled vrši.

Po osećaju se mogu uglavnom otkriti vibracije koje se dele na jake, slabe i sa prekidima.

Prilikom pronalaženja odgovora treba sve što je napred rečeno najsavesnije uraditi kako bi se dobili što tačniji podaci. Ustvari nije dovoljno samo dobro opisati simptome, već je potrebno i sistematsko prilaženje otkrivanju uzročnika neispravnosti.

Odgovor na pitanje »Gde je otkriveno« može biti: u toku rada na zemlji, za vreme leta i na određenoj visini leta. Odgovori na ovo pitanje mogu se dati za sledeće slučajeve:

1. Pre paljenja motora

   1. na zemlji,

   2. za vreme leta (navesti visinu).

2. Posle paljenja motora

   1. na zemlji,

   2. za vreme leta (navesti visinu).

Odgovor na pitanje »Kada je otkriveno« uglavnom se odnosi na brzinu ili broj obrtaja motora. U svim slučajevima treba dati jedan od sledećih odgovora:

• ispod malog broja obrtaja,

• na malim obrtajima ili blizu malih obrtaja (mali gas ili blizu njega),

• na obrtajima za krstarenje ili blizu njih,

• na obrtajima za borbu ili blizu njih,

• pri maksimalnom broju obrtaja,

• na prelaznom broju obrtaja.

Odgovor na pitanje »Kada je otkriveno« odnosi se kod nekih neispravnosti (kao što su nenormalne temperature i sl.) na doba dana (zbog provere kompenzacije temperature okoline). Isto tako je važno da se zna da li se neispravnost pojavila posle nekih podešavanja odnosno opravki motora.

Odgovor na pitanje »Ko je otkrio« odnosi se jasno na lice koje je otkrilo neispravnost.

Da bi se moglo na jedan sistematski način prići pronalaženju kvara potrebno je:

1. Prikupiti podatke koji se tiču neispravnosti motora.

2. Odmeriti podatke i odlučiti koji će od njih otpasti.

3. Preduzeti mere da se iskoriste preostali podaci.

4. Proveriti rezultate preduzetih mera.

Ovo ne treba shvatiti kao jedino pravilan put i način pronalaženja kvara na mlaznom motoru, već izloženi način treba elastično prilagoditi pronalaženju uzročnika za svaki kvar posebno. Ako se prikupljeni podaci koriste na jedan određen i sistematski način, onda će se izbeći rad »na sreću«.

Prikupljanje podataka, odmeravanje i odbacivanje nepotrebnih, preduzimanje mera i provera obuhvataju celokupan problem sistematskog pronalaženja kvara. Detaljnije objašnjenje korišćenja ovih stavova kod pronalaženja kvara zahteva uvođenje još tri dopunska stava koji ulaze u svaki od navedenih. Dopunski stavovi su:

• objedinjavanje,

• ponovno sređivanje,

• odbacivanje (odabiranje).

Ako se sve ovo ima u vidu moći će se za svaki konkretan slučaj napraviti šema o načinu prilaženja pri pronalaženju kvara.

Prikupljanje podataka. Sakupljeni podaci treba da pruže stvarnu sliku prethodno određenog simptoma. Prikupljene podatke treba prostudirati i staviti u kakvom su odnosu sa simptomom kvara. Zatim treba dati odgovore na pitanja: »Kako je otkriveno, šta je otkriveno, gde je otkriveno, ko je otkrio, kad je otkriveno«.

• Objediniti sve podatke, koji su dobiveni kao odgovor na pet po- stavljenih pitanja, i dopunski obrađene podatke.

• Srediti podatke određenim redom. Drugim rečima, pripremiti podatke tako da daju jasnu sliku kvara, bilo da se to kaže rečima ili napiše nekom drugom licu.

• Odbaciti sve nevažne podatke prilikom konačne provere objedinjenih i sređenih podataka (ovde ima veliku ulogu tačnost).

Odmeravanje podataka i donošenje odluke - Kada je u datom slučaju neki podatak ili opis simptoma kvara određen, treba odmeriti podatke i doneti odluku koje bi se mere mogle preduzeti.

1. Odmeriti pažljivim rasuđivanjem tri osnovna razloga zbog kojih motor ne radi ispravno. Na osnovu sećanja i putem pregleda treba odgovoriti na sledeća pitanja:

   1. Da li je nešto iz prethodnog održavanja moglo prouzrokovati neispravnost. Da li je vršena zamena uređaja ili poljska opravka motora.

   2. Da li je kvar otkriven pri ugradnji motora, za vreme pregleda, ili kod zamene uređaja.

   3. Da li su za vreme prethodnog pregleda filtera (cediljki) za ulje ili magnetskih čepova pronađene čestice stranog porekla u uređaju za ulje.

   4. Na koji način je izvršeno puštanje motora u rad. (Da li je temperatura u dozvoljenim granicama itd.).

   5. Na koji način je rađeno na motoru (bez nenormalnog ubrzanja usled promene vuče aviona, da li je pritisak stalno u određenim granicama, da li se ručicom gasa rukuje lako i ne suviše brzo; stvarno stanje u glavnom i pomoćnom uređaju za gorivo itd.).

   6. Šta utiče na pritisak goriva ako pritisak nije simptom kvara.

2. Razmotriti rad motora: usisavanje, sabijanje vazduha, pripremu smeše i izduvavanje. Ovi ciklusi rada su poznati i kontrolisani, a podređeni su uređajima koji su isti na svim mlaznim motorima. U sledećem pregledu su dati glavni uređaji i njihovi delovi.

    

3. Pregledati odgovarajuće odeljke za pronalaženje kvarova motora i aviona u tehničkim naređenjima, gde su oni dati u obliku tablice kvarova sa sledećim podacima: kvarovi, verovatni uzročnici i mogući načini otklanjanja.

4. Prostudirati one delove tehničkih naređenja koji se odnose na dati kvar.

5. Objediniti podatke dobivene razmišljanjem i proverom. Odabrati način određivanja i objediniti sve uređaje i poduređaje koji su vezani za dati način određivanja. Naprimer, ako je simptom određen po osećaju, što obično treba da bude vibracija, najverovatnije mesto kvara će biti u ležajevima i konstrukciji.

6. Srediti podatke prema usvojenoj šemi koja treba da je izrađena na osnovu iskustva. Naprimer:

   1. Sakupiti sve podatke koji utiču na podešavanje uređaja motora, naprimer, podešavanje električnog uređaja (otpor u izvodima termoelementa itd.), podešavanje uređaja za gorivo (poluge ručice za gas koje dejstvuju na slavinu za prekid dovoda goriva, podešavanje kompenzatora mlaznika izduvne cevi itd.).

   2. Srediti podatke koji utiču na netačna ili promenljiva pokazivanja instrumenata.

   3. Srediti sve podatke po redu prilaženja pre nego što se pristupi poslu na pronalaženju kvara. Na ovaj način će se izbeći gubljenje vremena i nepotrebno kretanje. Grupisati provere da bi se broj puštanja motora u rad i rad motora uopšte sveo na minimum i da bi se obezbedilo proveravanje svih reglaža i delova na jednom delu površine (zone) aviona ili motora pre nego što se pređe na drugi susedni deo.

7. Odbaciti sve nepotrebne podatke za vreme konačne provere objedinjenih i sređenih podataka.

Preduzimanje mera - Do sada je objašnjena važnost sistematskog razmišljanja pri traženju kvara pre nego što se preduzmu stvarne mere za pronalaženje uzročnika kvara. Prilikom provera treba se pridržavati postojećih uputstava sa tablicama tolerancija a isto tako ne dirati one delove za koje postoje posebna naređenja i za čije diranje je potrebno posebno ovlašćenje. Sva objašnjenja po tehničkim naređenjima tražiti samo zvaničnim putem, najbolje preko izveštaja o neispravnostima.

1. Objediniti sve mere koje su prethodno zamišljene sa merama koje se primenjuju u datoj jedinici za određen način održavanja.

2. Srediti sve mere i s vremena na vreme ih proveravati, jer su one podložne promenama, što znači da može doći do pojave da se ne slažu načini prilaženja istom kvaru. Pre uvođenja novog načina prilaženja izvršiti dobro pripremu, pa onda pristupiti izvršenju.

3. Jedan po jedan uzročnik odbacivati po listi uzročnika kvara, počevši sa uređajima u kojima je najverovatnije kvar. Izvršiti podelu motora na uređaje i poduređaje uz korišćenje sledeće podele:

   1. Sastavni delovi, delovi ili uređaji na kojima se vrši podešavanje po odobrenju službe održavanja prema tablicama tolerancija.

   2. Sastavni delovi, delovi ili uređaji koji su prema stečenom radnom iskustvu najpodložniji trošenju i kvarovima (srediti ih po najverovatnijem redosledu).

   3. Sastavni delovi, delovi ili uređaji koji prema iskustvu najverovatnije ne mogu biti u kvaru.

4. Po završetku podele proveriti i odbaciti delove iz kategorije podešavanja, zatim iz kategorije jakog trošenja itd.

Provera preduzetih mera

1. Objediniti što je moguće više provera i reglaža da bi se vršio što manji broj puštanja motora u rad i trajanje rada motora svelo na najmanju meru.

2. Ako je moguće, pripremiti iste uslove koji su bili za vreme prvobitnog otkrivanja neispravnosti.

3. Odbaciti sve moguće uzročnike i izvršiti obezbeđenje pre preduzimanja provere:

   1. Obezbediti izvršenje odredaba tehničkih naređenja za avion i motor u pogledu mera obezbeđenja i to: prostor ispred usisnika, iza izduvnika, prisustvo vatrogasca itd. pre nego što se motor pusti u rad.

   2. Izvršiti spoljni pregled svih delova motora, do kojih se može prići na avionu, pre nego što se motor pusti u rad, tj. ulazni (usisnik) deo i izduvnik da nisu začepljeni.

   3. Okretati motor, motorom-pokretačem, sa isključenim paljenjem, radi provere pritiska itd. Na taj način će se najčešće sprečiti veće oštećenje motora, ako neispravnost zahteva opravku i u slučaju da je neispravnost otklonjena, te će puštanje motora u rad biti bezbedno.

   4. Ne prekoračiti ograničenja za rad startera i ostaviti dovoljno vremena da gorivo iscuri pre nego što se motor ponovo pusti u rad.

   5. Pažljivo pratiti pokazivanja svih instrumenata da se vide sva jača odstupanja od normalnih pokazivanja, što može biti znak pojave većeg kvara.

   6. Motor ne treba brzo prevoditi sa malih obrtaja na velike i obrnuto.

   7. Kada se kvar pojavi i dođe do vibriranja motora, ne dozvoliti da motor radi na punom broju obrtaja.

   8. Za vreme rada motora ne treba stajati u ravni okretanja turbinskog kola, naročito ako se preduzimaju mere za proveru i otklanjanje vibracija.

   9. Ne dozvoljavati da motor duže radi, ako je već utvrđeno i provereno da vibrira. Pustiti ga da radi tek kada se otkloni uzročnik vibriranja.

Podaci u ovom sastavu dati su na osnovu pregleda izveštaja o neispravnostima mlaznih motora i podložni su diskusiji i širem razmatranju.