Kod predmeta koji su simetrični u odnosu na uzdužnu ravan postavljenu u pravcu pogleda može se iseći jedna četvrtina predmeta.
Drugim rečima ako je predmet osnosimetričan, isečemo mu jednu četvrtinu, i njegovu spoljašnju stranu prikažemo na jednoj strani a unutrašnju na drugoj strani pogleda. Pošto je kod ovakvog preseka polovina ortogonalnog pogleda predmeta prikazana na preseku, ovakav presek se naziva polupresekom (polovičan presek, uzdužni polupresek, podužni polupresek).
Kod predmeta koji su simetrični u odnosu na vertikalnu osu, presek se prikazuje desno od ose simetrije. Kod predmeta koji su simetrični u odnosu na horizontalnu osu, presek se prikazuje ispod ose simetrije.
Polupresek
Polupresek se može naći i pod imenima četvrt presek, polovičan presek, uzdužni polupresek, podužni polupresek i sl.
Površina sečenja koja se u pogledu spreda vidi kao linija (ravan Alfa na slici iznad) ne izvlači se punom debelom linijom, već se ostavlja osna linija. Ta linija bi bila debela kada bi stvarni predmet zaista bio bez te četvrtine. Ako predmet na mestu sečenja zaista ima ivicu onda se ona crta i na preseku (prvi primer na slici ispod). Mada je mnogo bolje rešenje da se iseče malo manje od jedne četvrtine u slučaju spoljašnje ivice, a nešto više od jedne četvrtine u slučaju unutrašnje ivice (drugi i treći primer na slici ispod). Granica sečenja u ova dva slučaja se izvlači slobodnom rukom. Preseci kod kojih se odseče malo manje ili malo više od četvrtine se u stručnoj literaturi sreću pod nazivom kombinovani polupresek i delimični presek.
Ivica u ravni sečenja
Na polupresecima se vidi i kako predmet izgleda spolja i kako izgleda iznutra. Pošto se polupreseci prave na simetričnim predmetima, nije potrebno crtati nevidljive linije šupljina na polovini preseka gde se vidi spoljašnja strana jer bi to to samo opteretilo crtež a nevidljive ivice se ionako crtaju samo kada su neophodne za bolje definisanje predmeta.
Pri crtanju polupreseka česta greška početnika je izostavljanje debelih linija (znaci pitanja), koje moraju da se izvuku jer predstavljaju zračne projekcije horizontalnih prstenastih ravnih površina.
Česta greška početnika kod pravljenja polupreseka
Za razliku od prethodnog slučaja ako predmet izgleda spolja kao na sledećoj slici, onda se na levoj strani ne može pojaviti linija jer je spoljna površina jedinstvena t.j. nema nikakvih preloma.
Deo čiji polupresek odgovara početničkoj greški prikazanoj na prethodnoj slici