Prenos energije hidro-uljem

Ostvarenje pogona hidrauličnim putem dostiglo je već takav obim da predstavlja osnovu za ostvarenje mehanizacije i automatizacije, tako da u velikim industrijski razvijenim zemljama hidraulika danas zauzima posebno mesto u automatici i automatskoj regulaciji raznih proizvodnih procesa. Ovo iz razloga što hidraulična instalacija, samostalno ili u kombinaciji, na primer, sa mehaničkim, električnim ili elektronskim pogonom može da obezbedi svaku automatizaciju radnih funkcija pojedinih mašina i uređaja, proizvodnih procesa itd.

Ovakav uspeh i veliku primenu hidraulična instalacija je postigla zbog niza prednosti koje ima u odnosu na druge vrste prenosa energije, mada, mora se priznati, hidraulična instalacija ima i izvesne nedostatke koji su naročito dolazili do izražaja u prvo vreme kada je hidraulična instalacija tek počela da nalazi primenu u pojedinim industrijskim granama, a to su bili: problem prečišćavanja hidro-ulja, problem prečišćavanja hidraulične instalacije itd.

Za prenos energije na izvesno rastojanje i pokretanje raznih uređaja mogu da se primenjuju i primenjuju se, osim hidrauličnog prenosa energije takođe i druge napred pomenute vrste prenosa, kao, na primer: čisto mehanički, pneumatski, električni i elektronski prenos, ali se u sadašnje vreme za ove svrhe ipak najčešće primenjuju hidraulični prenos energije. Sve veća upotreba hidrauličnog prenosa energije u raznim industrijskim pogonima nastala je usled sve veće primene automatske kontrole za čitav niz operacija, kod kojih reagovanje na signale treba da bude vrlo brzo, a sama kontrola relativno laka i brzo izvedena.

Hidraulični prenos energije zasniva se na praktičnoj nestišljivosti tečnosti, koja omogućava skoro momentalni prenos energije kroz cevovode i uslovljava veliki koeficijent korisnog dejstva hidrauličnih prenosnika, tako da je pogodan za brza pravolinijska kretanja, tj. za sva kretanja gde se upotrebljavao komprimovani vazduh i drugi vidovi energije, s tom razlikom što je zaptivanje u hidrauličnim instalacijama znatno lakše nego kod instalacija komprimovanog vazduha i što su cevovodi i uređaji u hidrauličnoj instalaciji manjih dimenzija, jer se upotrebljavaju visoki radni pritisci, od oko 250 kp/cm2, pa i više.

U odnosu na čisto mehanički prenos energije, hidraulični prenos se odlikuje odsustvom glomaznih mehaničkih prenosnika i veze, koji, pored ostalog, zahtevaju posebne sisteme podmazivanja i podložni su velikom habanju.

U odnosu na električni prenos energije, hidraulični prenos energije ima slične osobine, jer pumpa kao glavna komponenta hidraulične instalacije može da stavi u pogon istovremeno ne samo jedan već više mehanizama i uređaja (za uvlačenje i izvlačenje stajnih organa, uvlačenje i izvlačenje škrga za vazduh itd.), pri čemu je jedino potrebno povećati razmere agregata kao i prečnike cevovoda, da bi odgovarali zapreminama radnih cilindara i vremenu potrebnom za izvršenje operacija.

Slika 1. - Hidraulična instalacija za pokretanje stajnih organa, škrga za vazduh i zakrilaca

(1 - rezervoar hidro-ulja; 2 - prečistač; 3 - ručna pumpa; 4 - motorna pumpa; 5 - nepovratni ventil; 6 - ulazni i izlazni ventil ručne pumpe; 7- ventil sigurnosti; 8 – razvodnik stajnih organa)

Na slici 1 šematski je prikazana hidraulična instalacija predviđena za pokretanje stajnih organa, zakrilaca i škrga za vazduh. Pumpa bilo koje konstrukcije zahvata hidro-ulje iz rezervoara i preko prečistača potiskuje ga kroz nepovratni ventil ka razvodniku stajnih organa i škrga za vazduh. Hidro-ulje pod pritiskom odlazi u leve komore radnih cilindara, dok neaktivno hidro-ulje odlazi iz desnih komora preko razvodnika u rezervoar hidro-ulja. Istu funkciju vrši i razvodnik zakrilaca prikazan na istoj slici desno.

Pri okretanju ručice razvodnika stajnih organa u suprotnom pravcu, radne i neradne komore radnih cilindara menjaju se tako da se kretanje klipova vrši u suprotnom pravcu.

U slučaju prekida rada motorne hidraulične pumpe, bilo zbog mehaničkog kvara, bilo zbog prestanka rada motora, predviđen je obično jedan rezervni sistem koji omogućava da se u takvim izuzetnim slučajevima ipak obavljaju neophodne operacije. Takav rezervni sistem na ovoj šemi predstavlja ručna pumpa, snabdevena sa ulaznim i izlaznim ventilom i priključena za glavni vod hidraulične instalacije, odmah iza nepovratnog ventila, tako da se ručna pumpa može koristiti bez obzira na to u kakvom se stanju toga trenutka nalazi motorna hidraulična pumpa.

Kao i u svakoj hidrauličnoj instalaciji tako je i ovde predviđen jedan ventil sigurnosti, koji štiti hidrauličnu instalaciju od preopterećenja na taj način, što stvara direktnu vezu između potisnog voda hidraulične instalacije i rezervoara hidro-ulja. On se stvara u trenutku kada pritisak hidro-ulja u potisnom vodu hidraulične instalacije prede dozvoljenu granicu, pri čemu momentalno dolazi do smanjenja pritiska hidro-ulja.

Slika 2. - Hidraulična instalacija za pokretanje kočnica avionskih točkova

(1 - radni cilindri kočnice avionskog točka; 2 - nožne pumpe; 3 - rezervoar hidro-ulja)

Na slici 2 prikazana je hidraulična instalacija izvedena na jednom našem avionu predviđena za pokretanje kočnica glavnih avionskih točkova. Pritiskom na nožne pedale pilot potiskuje hidro-ulje u radne cilindre kočnica avionskih točkova, koji su smešteni u samom avionskom točku, tako da klipnjače radnih cilindara svojim pomeranjem vrše pritisak na taruće površine kočnice i time proizvode potreban moment kočenja.

Prednosti koje su dovele do tako široke primene hidrauličnog prenosa energije bile su, između ostalog, i sledeće pozitivne osobine i preimućstva hidraulike:

• jednostavno upravljanje i održavanje hidraulične instalacije, lako uključivanje i isključivanje, kao i lako dobijanje relativno velikih sila i snaga pri malim gabaritima i razmerama pojedinih komponenata hidraulične instalacije, kao i samih agregata,

• lakoća izrade, mala težina i zapremina, kao i udoban smeštaj i ugradnja pojedinih elemenata hidraulične instalacije usled minimalne potrebe za prostorom,

• sloboda postavljanja osovina i vratila pri ugradnji komponenata hidraulične instalacije,

• kontinualan prenos kretanja bez potresa i udara zbog praktične nestišljivosti hidro-ulja, lako ostvarenje pravolinijskih i oscilatorno-pravolinijskih kretanja, mogućnost lakog ostvarenja regulacije brzine proticanja hidro-ulja, mogućnost ostvarenja sporih kretanja, na primer, rotaciono kretanje velike brzine može se jadnostavno i efikasno pretvoriti u linearno kretanje male brzine, mogućnost čestih i brzih promena smera kretanja, kao i mogućnost promene brzina u toku rada hidraulične instalacije i ostvarenje automatske promene režima po zadanom programu,

• sigurnost podmazivanja svih elemenata hidraulične instalacije, odnosno njihovih kliznih površina, pomoću samog radnog fluida, tj. pomoću hidro-ulja, kao i njihovo zaštićavanje od sasušivanja,

• mogućnost lakog ostvarenja sigurnosnih mera, i po potrebi smanjivanja pritiska radnog fluida, to jest lako izvođenje osiguranja od preopterećenja hidraulične instalacije i mogućnost rada i pri lošim radnim uslovima,

• mogućnost lake kontrole veličine sila i pritisaka u hidrauličnoj instalaciji pomoću jednostavnih instrumenata (manometara) i to: ili na samim izvršnim organima, ili u njihovoj neposrednoj blizini, što omogućuje izvršenje lakše i preciznije kontrole nego kod mnogih drugih prenosa energije,

• jednostavan način izvođenja i ostvarenja potpune automatizacije hidraulične instalacije,

• mogućnost standardizovanja pojedinih elemenata, kao i komponenata hidraulične instalacije, tako da se različite sile koje treba da stave u pogon razne mehanizme mogu dobiti jednostavnom promenom radne površine klipa i radnog cilindra.

Napred je pomenuto, međutim, da hidraulična instalacija ima i neke krupnije nedostatke, a to su, na primer: problem zaptivanja, odnosno problem gubitaka hidro-ulja nastalih usled isticanja hidro-ulja na spojevima cevovoda i na spojevima pojedinih elemenata hidraulične instalacije, zatim delikatna izrada pojedinih komponenata, a naročito vitalnih delova hidraulične instalacije, kao što su hidraulične pumpe i hidraulični motori koji su projektovani za rad sa velikim brojevima obrtaja i visokim pritiscima i, najzad, izbor pojedinih pogodnih materijala za zaptivanje, izbor pogodne strukture hidro-ulja, njegovog prečišćavanja itd.

Sve ove teškoće danas su, međutim, svedene na najmanje moguću meru. Tako su, na primer, pronađeni pogodni materijali za zaptivanje, kao i podesne vrste spojeva cevovoda i drugih elemenata hidraulične instalacije (slika 3a), te je usled toga problem zaptivanja, koji je dotle pričinjavao tolike teškoće, praktično prestao da postoji. Primenom sistema tolerancija i visokokvalitetnom obradom rešeno je takođe sa uspehom i pitanje precizne izrade pojedinih vitalnih komponenata hidraulične instalacije, a dužim odabiranjem i usavršavanjem pronađena su i pogodna hidro-ulja sa odličnim antifrikcionim i antikorodivnim svojstvima.

Slika 3a - Zaptivanje obrtnih osovina

(1 - zaptivka; 2 - spiralna opruga; 3 - obrtna osovina)

Nedostatak koji bi još mogao da se pojavi pri radu hidraulične instalacije i da joj stvara velike teškoće pri tome bio bi jedino problem dobrog i pravilnog prečišćavanja hidro-ulja u hidrauličnoj instalaciji.

Hidro-ulje koje se koristi u raznim hidrauličnim instalacijama ima ulogu radnog fluida pomoću koga se prenosi snaga za pokretanje raznih uređaja, ventila, radnih cilindara, hidrauličnih motora, itd. U zavisnosti od čistoće i prečišćavanja hidro-ulja, dobija se sigurniji rad hidraulične instalacije, njena ispravnost i duži vek trajanja. Usled toga, svi proizvođači hidraulične opreme i uređaja poklanjaju ovom problemu najveću moguću pažnju, što je potpuno i razumljivo, jer i najmanja nečistoća u hidro-ulju može da prouzrokuje otkaz u radu pojedinih komponenata, pa čak i celokupne hidraulične instalacije. Šta takav otkaz može da znači i do kakvih sve teških posledica, pa i katastrofa, može da dovede, neka posluži primer hidraulične instalacije primenjene u vazduhoplovstvu, gde je, u zavisnosti od ispravnog rada hidraulične instalacije, često doveden u pitanje ne samo život pilota i posade na manjim avionima već i životi mnogobrojnih putnika na avionima velikog akcionog radijusa i tonaže.

Slika 3b. - Zaptivanje gumenih creva

(1 - gumeno crevo; 2 - naglavak; 3 - konus)

Do otkaza u radu pojedinih komponenata, odnosno čitave hidraulične instalacije, dolazi usled nečistoće u hidro-ulju zato što krupniji ili sitniji delići nečistoće cirkulišu kroz hidrauličnu instalaciju za vreme njenog rada i mogu, s obzirom da se hidro-ulje nalazi pod pritiskom, da se uvuku između pokretnih delova raznih komponenata hidraulične instalacije i da izazovu oštećenja fino obrađenih površina, sedišta ventila itd., odnosno zaptivnog sistema uopšte. Radi toga, da bi se ostvarilo što bolje zaptivanje, bezuslovno je potrebno dati što god je moguće bolju završnu obradu svih pokretnih kliznih površina, bilo hromiranjem, bilo brušenjem, honovanjem ili lepovanjem. Međutim, takav postupak pri izradi pojedinih komponenata hidraulične instalacije, pored toga što zahteva izradu od visokokvalitetnog materijala sa karakteristikama velike čvrstoće a relativno male težine i zapremine, zahteva isto tako i skupo plaćenu visokokvalifikovanu radnu snagu, što sve skupa dovodi do toga da su hidraulični uređaji u odnosu na druge uređaje prilično skupi, ali su zato vrlo precizno izrađeni i, usled toga, veoma osetljivi na eventualne primese i nečistoće.

Slika 3c. - Zaptivanje metalnih cevi

(1 - priključak; 2 - matica; 3 - konus)

Najosetljiviji agregat prema nečistoći radnog fluida, odnosno hidro-ulja, u jednoj hidrauličnoj instalaciji jeste, na nesreću, baš vitalni deo te instalacije, tj. hidraulična pumpa (slika 4) ili hidraulični motor. Nije potrebno naglašavati od kakvog je značaja pravilan rad tako važnog elementa hidraulične instalacije kao što je njen pogonski deo, jer od njegovog ispravnog rada zavisi i ispravan rad čitave hidraulične instalacije i obratno, prestankom rada hidraulične pumpe ili hidrauličnog motora usled, na primer, nečistog hidro-ulja, može da dođe do trenutnog prestanka rada cele hidraulične instalacije.

Slika 4. Metalna klipna hidraulična pumpa

(1 - blok cilindara; 2 - otvori na razvodnoj ploči; 3 - klip; 4 - klipnjača; 5 - zglobna veza klipnjače sa pogonskim delom pumpe; 6 - spoj bloka sa cilindrima i pogonskim delom pumpe; 7 - pogonski deo pumpe; 8 - pogonska osovina)

Ovo zaprljavanje hidro-ulja može da nastane usled raznih nečistoća, bilo grubljih ili finijih, što je takođe veoma važno, jer se ni sve hidraulične pumpe ni hidraulični motori ne ponašaju se podjednako prema gruboj, odnosno finijoj nečistoći. Ta osetljivost zavisi uglavnom od konstrukcije same hidraulične pumpe, odnosno hidrauličnog motora, od kojih su neki osetljiviji prema gruboj nečistoći, dok su drugi osetljiviji prema finijoj.

Isto to važi i za druge elemente hidraulične instalacije, kao, na primer, za izvršni deo hidraulične instalacije (radne cilindre slika 5) i drugo, kod kojih neprečišćeno hidro-ulje može da dovede do najedanja fino obradenih kliznih površina, odnosno do oštećenja zaptivnog sistema.

Slika 5. - Radni cilindar 

(1 - glava cilindra; 2 - zaptivač klipa; 3 -  klip; 4 - viljuška; 5 - klipnjača6 - navrtka; 7- viljuška)

Razvodni deo hidraulične instalacije (razvodnici, razni ventili, slavine i drugo) takođe su veoma osetljivi na grublju, odnosno finiju nečistoću u hidro-ulju. Tako su, na primer, vretenasti razvodnici sa aksijalnim pomeranjem vretena u čeličnoj čauri i bočnim razvođenjem hidro-ulja (slika 6) manje osetljivi prema gruboj nečistoći pod uslovom, naravno, da su skinute sve oštre ivice, kako sa klipa tako i sa čaure.

Slika 6. - Razvodnik

(1 - ručica; 2 - vodica; 3 - telo razvodnika; opruga; 5 - klip; 6 - priključak; 7 - dovodni priključak; 8 - priključak; 9 - čelična čaura; 10 - odvodni priključak ka rezervoaru; 11 -  kanal u klipu; 12 - odvodni priključak ka radnim cilindrima)

Međutim, ventili sa konusnim sedištem (slika 7) jako su osetljivi i na finu i na grubu nečistoću i dovoljno je da bilo kakva nečistoća, na primer, ma i najmanji delić metala upadne u konično sedište ventila pri njegovom zatvaranju, pa da se onemogući potpuno naleganje ventila na svoje sedište i čak oštete fino obrađene naležuće površine ventila.

Slika 7. - Ventil sigurnosti
(1 - telo ventila; 2 - opruga; 3 - konus)

Pošto se hidraulična instalacija uglavnom sastoji iz velikog broja raznih ventila i ostalih komponenata, to proizilazi da se, i zbog toga, pri projektovanju hidraulične instalacije mora posvetiti najveća pažnja pitanju pravilnog prečišćavanja hidro-ulja, pa se čak iz tog razloga često ispred svakog vitalnog elementa hidraulične instalacije, kao, na primer, ispred hidrauličnih pumpi, hidrauličnih motora, raznih servouređaja, razvodnika i drugih, postavljaju posebni prečistaći hidro-ulja, koji ih štite od eventualnih nečistoća i sprečavaju da hidro-ulje zaprljano raznim primesama smanjuje sigurnost rada i vek takvih hidrauličnih agregata.

Potrebno bi bilo, međutim, ovde napomenuti da su se prvobitne hidraulične instalacije često gradile bez prečistača hidro-ulja, pod pretpostavkom da su svi elementi hidraulične instalacije pre puštanja u pogon najfinije očišćeni od opiljaka i drugih prljavština, a cela instalacija još jednom pročišćena i isprana, pri čemu se brižljivo pazilo na to da nikakva nečistoća ne dospe u hidrauličnu instalaciju sa hidro-uljem, niti pak da prodre pored zaptivnih elemenata na radnim cilindrima, razvodnicima itd. Međutim, i pored toga što su takve hidraulične instalacije mogle često i duže vreme ispravno da rade pri takvim uslovima, ipak je tokom rada dolazilo do sve većeg zaprljavanja hidro-ulja usled trenja pokretnih delova pojedinih elemenata hidraulične instalacije kao i pojave oksidacije a takođe i raznih drugih uzroka, tako da je postavljanje prečistača u hidrauličnoj instalaciji postalo preko potrebno.

Ponekad se čak, kako je napred rečeno, u hidrauličnoj instalaciji ugrađivala i po više prečistača, i to ispred svakog vitalnog elementa hidraulične instalacije po jedan, kao što je to, na primer, slučaj u hidrauličnim instalacijama u vazduhoplovstvu, jer se ugradnja prečistača u hidrauličnoj instalaciji uvek isplati pa čak i u najjednostavnijim sistemima, zato što omogućava duži vek svih elemenata hidraulične instalacije, kao i duži period rada bez promena hidro-ulja.

Koliki značaj ima fino prečišćavanje hidro-ulja, pokazalo se eksperimentima u praksi, kada se najfinijim prečistačima hidro-ulja, takozvanim »mikroprečistačima« koji su zadržavali svu nečistoću veličine do 3 mikrona, uspelo da se skoro u potpunosti eliminiše habanje kliznih i na- ležućih površina najvažnijih komponenata hidraulične instalacije, kao što su, na primer: hidraulične pumpe, ventili i drugo. To je pokazalo da komponente hidraulične instalacije, i pored toga što je industrijska hidraulika relativno nova nauka, mogu da se smatraju potpuno pouzdanim u radu, naravno pod uslovom da rade sa čistim hidro-uljem.

Da bi se to ostvarilo, mora se problemu prečišćavanja hidro-ulja posvetiti najveća moguća pažnja. Iz tog razloga potrebno je najpre dati odgovor na pitanje kako nastaje nečistoća i odakle ona dolazi, i kako i na koji način suzbiti njeno prodiranje u hidro-ulje. Naravno, nas, pri tome, ne interesuje šta ta nečistoća prouzrokuje hidro-ulju, već šta tako nečisto hidro-ulje čini pojedinim komponentama hidraulične instalacije, jer je praksa pokazala da je više od 50% svih kvarova hidrauličnih pumpi, a usled toga i otkazivanje rada čitave hidraulične instalacije, bilo direktno povezano sa nečistoćom u hidro-ulju. Pri tome, naravno, ne treba zaboraviti da hidraulična pumpa nije jedina komponenta u hidrauličnoj instalaciji koja se stalno nalazi u pokretu za vreme rada hidraulične instalacije.

Iz ovoga se jasno vidi da ukoliko održavamo što veću čistoću hidro-ulja, utoliko će i rad hidraulične instalacije biti sve pouzdaniji, jer što god su strani delići u hidro-ulju manje veličine to je i habanje komponenata manje, usled čega je i sigurnost rada veća. Naravno, pri ovome nije važno samo postići visoki stepen čistoće hidro-ulja nego ga tokom rada hidraulične instalacije stalno održavati na tome nivou. Ako se u ovome uspe i tokom rada stalno održava visoki stepen prečišćavanja hidro-ulja u hidrauličnoj instalaciji, očigledno je da ćemo na taj način ukloniti i poslednji uzrok kvarova hidrauličnih pumpi i drugih vitalnih delova hidraulične instalacije. Takva hidraulična instalacija bila bi potpuno pouzdana u redu i po sigurnosti jednaka drugim vrstama prenosa energije kao, na primer, mehaničkom prenosu energije i drugim.

Da bi smo to ostvarili, potrebno je najpre analizirati uzroke koji dovode do zaprljavanja hidro-ulja, zatim pronaći pogodna sredstva koja bi sprečila da do takvog zaprljavanja dođe i, najzad, razmisliti šta da radimo ako do takvog zaprljavanja hidro-ulja dođe i pored svih predvidenih mera i obezbeđenja.

Da razmotrimo najpre uzroke koji dovode do zaprljavanja hidro-ulja. Pre svega, potrebno je reći da do nečistoće u hidro-ulju može da dođe već pri njegovom transportu i pretakanju u cisterne i rezervoare. Zatim, nečistoća može da prodre u hidro-ulje i kroz razne oduške, poklopce i zaptivače u hidrauličnoj instalaciji. Isto tako, do zaprljavanja hidro-ulja može da dođe i usled raznih fizičkih i hemijskih promena koje u njemu nastaju tokom rada hidraulične instalacije.

Slika 8. Rezervoar hidro-ulja

(1 - ulivno grlo; 2 - gornje dance; 3 - sitasti prečistač; 4 - omotač; 5 - oduška; 6 - rebra za ojačanje; 7- donje dance; 8 - usisna cev motorne hidraulične pumpe; 9 - usisna cev ručne pumpe)

Nečistoća u hidro-ulju može da nastane i pri raznim tehnološkim operacijama prilikom fabričke izrade pojedinih elemenata hidraulične instalacije. To su, na primer, sitni opiljci metala nastali pri obradi materijala, zatim sitni delići peska zaostali pri livenju pojedinih delova komponenata hidraulične instalacije itd. Do nečistoće može da dođe i pri montaži pojedinih elemenata hidraulične instalacije, ako se svi elementi pre montaže dobro ne očiste od stranih primesa i prljavština. Čak ako bi se ovo i izvršilo, moglo bi da dođe do nečistoće u hidro-ulju ako bi se montaža komponenata hidraulične instalacije vršila u nečistim prostorijama, kao, na primer, u istim prostorijama gde se istovremeno vrše razne tehnološke operacije pri obradi materijala što je često slučaj i može se videti u nekim našim fabrikama. Međutim, trebalo bi napomenuti da sve poznatije svetske fabrike hidrauličnih uređaja i opreme vrše obično montažu svojih proizvoda u potpuno odvojenim prostorijama, koje su po stepenu čistoće ravne laboratorijama.

Do nečistoće u hidro-ulju dolazi i pri radu hidraulične instalacije, usled habanja i odvajanja sitnih delića metala sa pojedinih pokretnih delova komponenata hidraulične instalacije.

Svi ovi razlozi dovode do toga da sitniji ili krupniji delići metala ili peska, kao i razna druga nečistoća, ulaze u hidro-ulje i kreću se njime kroz čitavu hidrauličnu instalaciju, stvarajući, pri tome, potencijalnu mogućnost oštećenja zaptivnog sistema i fino obrađenih kliznih površina. sedišta ventila itd., jer stalno postoji mogućnost eventualnog uvlačenja tih delića između pokretnih delova pojedinih komponenata hidraulične instalacije, njihovog oštećenja, pa čak i njihovog razaranja.

Isto tako, osim napred navedenih uzroka koji mogu da dovedu do zaprljavanja hidro-ulja, treba pomenuti još i to da nečistoća može da prodre u hidro-ulje baš pri proceduri takozvanog normalnog održavanja hidraulične instalacije, kao, na primer, pri dolivanju u rezervoar hidro-ulja, koje nije uvek baš sasvim pošteđeno od nečistoće ili, na primer, što je još gore, pri zameni starog hidro-ulja novim, jer se u tom slučaju novo hidro-ulje često pumpa u neočišćene rezervoare hidro-ulja, ili preko nečiste hidraulične pumpe i cevovoda, ili se pak hidro-ulje sipa iz kante kroz prljav levak ubačen u neočišćen otvor na rezervoaru hidro-ulja itd. Ovakvi slučajevi, ustvari, retko se sreću u praksi, pošto će radnik prethodno ukloniti nečistoću pomoću krpe ili nekim drugim sredstvom, naravno tamo gde je to moguće, ali i pored toga može se potpuno sigurno tvrditi da se na taj način neće sprečiti prodiranje nečistoće u hidrauličnu instalaciju, već se može eventualno možda samo nešto smanjiti.

Slika 9. - Mrežasti prečistač hidro-ulja

(1 - telo prečistača; 2 - poklopac; 3 - zaptivač poklopca; 4 - zavrtanj; 5 - sito; 6 - opruga7 - stalni magnet; 8 - zavrtanj za uklanjanje vazduha; 9 - ručica za uključivanje i isključivanje; 10 - cevovodi; 11 - zaptivač)

Prema tome, analizirajući uzroke koji dovode do zaprljavanja hidro-ulja, dolazi se odmah do zaključka da je iluzorno pomišljati na to, kako potpuno izbeći prodiranje nečistoće u hidro-ulje. Mnogo je realističnije pomiriti se sa tim i jednostavno primiti takve stvari kao nešto što ne može biti izbegnuto, tim pre što su uslovi rada po radionicama i fabrikama, kao i drugim mestima gde je montirana i gde radi hidraulična instalacija, skoro uvek takvi da su daleko od propisanih a često i od idealnih uslova kakvi su, na primer, u laboratorijama i drugim sličnim institucijama, te je stoga pitanje postavljanja prečistača (slika 9) u hidrauličnoj instalaciji postalo neophodno.