Granica zamora pri koroziji

Tada pri oscilatornim opterećenjima šupljine korodirane površine naizmenično se šire i skupljaju pa, ako su u dodiru sa mazivom ili kakvom tečnošću, naizmenično sisaju i istiskuju tečnost, tj. deluju kao pumpe. U takvim okolnostima šupljine se sve više proširuju, a usled toga i zarezno delovanje neprekidno raste, a dinamička čvrstoća opada. Stoga je, pri istovremenom delovanju korozije i oscilatornih opterećenja, dinamička izdržljivost delova jednaka nuli. To znači da, ni posle izdržanih 10 miliona promena, kriva naprezanja ne prelazi u pravac paralelan apscisnoj osi, nego i dalje opada, sve do preloma. U takvim slučajevima proračun se može vršiti samo prema vremenskoj dinamičkoj čvrstoći, npr. prema σ_{w vr} na sl. 6, čime se i trajnost delova ograniči na izvestan manji broj promena. Veličina vremenske čvrstoće manje zavisi od dinamičke čvrstoće upotrebljenog materijala a više od njegove otpornosti prema koroziji, i treba da se odabere na osnovu iskustva s tim materijalom. Uticaj korozije na dinamičku čvrstoću zapaža se i kod čelika koji ne rđaju, mada se na površinama ovakvih čelika uopšte ne primjećuje korozija.

Kad se konstrukcioni deo samo prolazno izloži uticaju korozije, i tada se njegova dinamička izdržljivost osetno smanji, što se objašnjava pojavom sićušnih šupljina na korodiranoj površini. Iz toga sledi da u slučajevima gde postoji mogućnost korozije, npr. kod poljoprivrednih mašina i brodova za morsku plovidbu, nije celishodno primenjivati skupe legirane čelike, pošto su najjeftiniji ugljenični čelici i obično liveno gvožđe najmanje osetljivi prema koroziji. Slično utiče na dinamičku čvrstoću i oksidna kora, koja nastaje pri kaljenju komada i koju stoga treba brušenjem odstraniti.

U vezi sa vremenskom čvrstoćom iz dijagrama na sl. 6 treba još istaći da, ako se radi o delovima koji su samo povremeno opterećeni ili ako se ovo opterećenje vrlo sporo menja, ne vrši se proračun delova na osnovu granične vrednosti dinamičke čvrstoće. Tako bi npr. za jedan mašinski deo kod koga se opterećenje menja samo 10 puta u toku 1 sata bilo potrebno oko 100 godina da bi se navršilo 10 miliona promena koliko ih se uzima pri probama. Većinom se, međutim, za mašinske delove predviđa znatno manja trajnost. U takvim slučajevima delovi se dimenzionišu prema vremenskoj dinamičkoj čvrstoći, tj. prema čvrstoći koja odgovara manjem broju promena opterećenja.

Pored toga je opisani način utvrđivanja dinamičke čvrstoće koristan i tada kada se, osim pogonskog opterećenja, javljaju i preopterećenja. Kriva linija dijagrama pokazuje koliko česta i koliko visoka preopterećenja materijal može podneti, naročito u prvoj fazi primene, a da mu se ne smanji dinamička jačina.

Uvodni deo knjige

• Opšti pojmovi

• Osnovne osobine materijala

• Materijal mašinskih konstrukcija

• Načini izrade elemenata mašina

• Osnovi konstruisanja i proračuna

• Statička jačina materijala (Stepen sigurnosti i dozvoljeno naprezanje)

• Naprezanja od istezanja i pritiska

• Dinamička jačina materijala

• Izvori koncentraciie naprezanja

• Dinamička izdržljivost konstrukcionog dela

• Uticaj zareza na statičku čvrstoću

• Granica zamora pri koroziji

• Dijagrami za dinamičku čvrstoću

• Povećanje dinamičke izdržljivosti

• Podela elemenata mašina

Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov