Osnovi konstruisanja i proračuna

Na osnovu ovog proučavanja donosi se idejno rešenje i izrađuje se niz idejnih skica. Ide se zatim da se postigne najpogodniji raspored sastavnih delova konstrukcije i da se nađe najpovoljnije rešenje s obzirom na njenu cenu koštanja i bezbednost rukovanja.

Po usvojenom idejnom rešenju izrađuje se, po mogućnosti u naravnoj veličini, prethodni sklopni crtež i vrši se podela cele konstrukcije u pojedine grupe delova odnosno sklopove. Takva podela omogućuje istovremeni rad na pojedinim sklopovima, podsklopovima i delovima i to kako prilikom samog konstruisanja tako i pri izradi i sklapanju. Zatim se pristupa izradi crteža za sve sklopove, podsklopove i delove.

Pri tom se počinje sa:

1. Izborom materijala za sve sastavne delove i

2. pronalaženjem najpogodnijih oblika za te delove. 

U toku konstruisanja, crteži se češće proveravaju, delovi se međusobno upoređuju i prilagođavaju a njihov oblik se postepeno doteruje. Pri tom treba uočiti i otkloniti svaku neispravnost na crtežu: greške otkrivene tek u toku izrade ili sklapanja delova mogu znatno povećati troškove proizvodnje.

Pri izradi crteža treba obratiti pažnju i na takve pojedinosti kao:

3. Kritična mesta u konstrukciji koja bi mogla otežati izradu, sklapanje ili rukovanje.

4. Čvrstoća ili izdržljivost delova. Proveravaju se naprezanja u svim ugroženim presecima konstrukcije i utvrđuje da li se nalaze u dozvoljenim granicama.

5. Klizanje i habanje. Voditi računa o faktorima koji utiču na habanje i poduzeti mere za njegovo eliminisanje. Osigurati naknadno podešavanje i laku zamenu dotrajalih (pohabanih) delova.

6. Standardni delovi. Široka primena gotovih delova omogućuje bržu i jeftiniju izradu konstrukcije te olakšava rad pri sklapanju i opravkama.

7. Mere za obezbeđenje rada. Bezbednost radnika koji rukuje mašinom doprinosi povećanju produktivnosti, pošto tada njegova pažnja može biti usmerena isključivo na radni proces.

8. Izrada delova. Načelno treba dati prednost takvim procesima proizvodnje koji mogu da se obave na raspoloživim mašinama sa raspoloživim radnim i mernim alatom.

9. Montaža. Treba osigurati lako sklapanje i potrebnu pristupačnost svih delova i sklopova. Pri tom redosled i način sklapanja treba tako izabrati da se onemogući pogrešno sklapanje.

10. Transport. Treba imati u vidu mogućnost utovara i istovara, nosivost dizalica, drumskih i šinskih vozila te način pakovanja. U naročito važnim slučajevima propisuje se i poseban postupak za transport.

11. Rukovanje mašinom. Osigurati jednostavnost rukovanja i onemogućiti kvarove koji bi mogli nastati usled pogrešnog rukovanja. Osigurati takođe laku zamenu delova koji se, inače, brzo dotrajavaju.

12. U važnijim slučajevima izrađuje se prototip konstrukcije koji se svestrano ispituje i doteruje da bi se tako u svemu doveo u sklad sa predviđenom namenom i radnim uslovima konstrukcije. Pri tom treba voditi računa i o ekonomskim uslovima, zatim o lepom izgledu, boji i sl.

Kad se utvrde sve mere, za sve sklopove delove, izrađuje se sklopni crtež, upisuju se montažne mere i brojevi pozicija za specifikaciju.

Uvodni deo knjige

• Opšti pojmovi

• Osnovne osobine materijala

• Materijal mašinskih konstrukcija

• Načini izrade elemenata mašina

• Osnovi konstruisanja i proračuna

• Statička jačina materijala (Stepen sigurnosti i dozvoljeno naprezanje)

• Naprezanja od istezanja i pritiska

• Dinamička jačina materijala

• Izvori koncentraciie naprezanja

• Dinamička izdržljivost konstrukcionog dela

• Uticaj zareza na statičku čvrstoću

• Granica zamora pri koroziji

• Dijagrami za dinamičku čvrstoću

• Povećanje dinamičke izdržljivosti

• Podela elemenata mašina

Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov