Merenja pokazuju da ako se probna epruveta izloži dinamičkom, tj. trajnom stalno promjenljivom opterećenju, nastupa vremenom slabljenje materijala i smanjenje njegove izdržljivosti.

Ovo slabljenje materijala dolazi usled zamora. Materijal je manje izložen zamoru pri jednosmisleno promjenljivom a više pri naizmenično promenljivom opterećenju. Merenje dinamičke izdržljivosti vrši se na mašinama za zamor materijala. U ovu svrhu služe glatke polirane epruvete, prečnika 7,5-15 mm.

Da se dobije dijagram dinamičke izdržljivosti u zavisnosti od broja promena opterećenja, potrebna je serija od 6 do 10 epruveta. U ovom dijagramu na ordinatama se nanosi naprezanje kojem se, prilikom ispitivanja, izloži svaka pojedina epruveta, a na apscisi broj promena opterećenja koliko ih svaka epruveta izdrži pre nego što se prelomi usled zamora, sl. 6.

 

Slika 6

 

Prva epruveta se ispituje pri opterećenju koje je znatno veće nego što će biti verovatna dinamička čvrstoća materijala. Usled toga će uskoro doći do preloma epruvete. Rezultat ovog ispitivanja unosi se u dijagram u kom će ordinata predstavljati naprezanje [kp/mm2] izazvano opterećenjem epruvete, a apscisa - broj promena opterećenja koliko ih je ova epruveta izdržala do preloma. Pri ispitivanju sledeće epruvete opterećenje se smanjuje, što će imati za posledicu povećanje broja promena opterećenja koji će ova epruveta izdržati. Na taj način će svaka dalja epruveta izdržati veći broj promena opterećenja. Unošenjem dobijenih vrednosti u dijagram dobija se linija dinamičke izdržljivosti ili granica zamora. Kod čeličnog materijala tok ove linije postaje, već pri 5 do 10 miliona promena opterećenja paralelan apscisnoj osi, što znači da se epruveta tada uopšte ne lomi. To pokazuje da će materijal pod tim uslovima trajno zadržati svoju dinamičku čvrstoću (σW sl. 6) pa ma kako velik bio broj promena opterećenja.

 

 

Uvodni deo knjige

 

Ceo sadržaj knjige: Elementi mašina - Inženjer Vasilije Volkov

Submitted by Čeh Jan on