Planiranje remonta tehničkih sredstava

 U ovih nekoliko redaka sažet je obiman rad velikog broja stručnog kadra, koji je direktno ili indirektno vezan za izvršenje ovog zadatka.

Iako je plan remonta i ranijih godina važio kao krupan i odgovoran posao, jer neposredno utiče na borbenu gotovost armije, pojava privredne reforme i njen široki prodor u pojedine oblasti delovanja naše armije, dala mu je još veći značaj. U okviru ovih mera, počev od januara 1967. godine uveden je sistem ugovaranja radova i usluga sa remontnim zavodima.

Sada se od plana remonta traži maksimalno moguća tačnost i dosledno sprovođenje istog u određenom planskom intervalu, jer je, s jedne strane, neposredno vezan za strogo namenski odobrena novčana sredstva, dok je, s druge strane, vezan za ugovorne obaveze po proizvodnim zadacima remontnih zavoda. Do 1967. godine nadležni organ je mogao bez ikakvih sankcija menjati proizvodni zadatak remontnom zavodu i ubacivati u opravku tehnička sredstva koja planom remonta nisu bila predviđena, bez obzira što je na taj način remetio normalno odvijanje procesa proizvodnje u remontnom zavodu. Sistem ugovaranja radova i usluga sa remontnim zavodima ovakvu praksu ne odobrava, već zahteva da se u slučajevima izmene proizvodnih zadataka zavod obešteti, ako je takvom izmenom pretrpeo gubitke u dohotku. Međutim, ovo nije jedini razlog zbog čega plan remonta tehničkih sredstava u novim uslovima mora da bude maksimalno tačan. Pri ovome moramo imati u vidu da se, počev od 1966. godine, planovi remonta rade i kao višegodišnji (perspektivni) i kao jednogodšnji, što znači da je za ove planove vezana i dugoročna perspektivna politika remontnih zavoda u oblasti proste i proširene reprodukcije, angažovanja raspoloživih kapaciteta, radne snage, ličnih dohodaka, stambene izgradnje i drugo.

Da bismo još bolje shvatili značaj plana remonta tehničkih sredstava, potrebno je reći nekoliko reči o novinama koje je sistem ugovaranja radova i usluga sa remontnim zavodima uveo u praksu. Pre svega naručilac (pretpostavljeni organ) i izvršilac radova (zavod) javljaju se kao dva ravnopravna partnera u izvršenju ugovornih obaveza. Mada su obe ugovorne strane organi istog pravnog lica, Jugoslovenske narodne armije, primena ugovornih obaveza zastupljena je u celini kao i kod proizvodnih organizacija u privredi. Kroz ugovaranje utvrđuju se kompletne cene opravki pojedinih sredstava, te nije neophodno utvrđivati planske normative vremena i materijala. Iz ovoga možemo izvući nedvosmisleni zaključak da od plana remonta tehničkih sredstava dobrim delom zavisi da li će ugovorne obaveze biti normalno izvršene. Ovo mora imati na umu svaki organ, svaka služba u Armiji koja na neki način učestvuje u izradi plana remonta.

Polazeći od uloge koju plan remonta tehničkih sredstava treba da obezbedi da bi se izvršili postavljeni zadaci, isti možemo raščlaniti na tri prividno nezavisna plana, koji su terminski podvojeni ali u suštini čine jednu celinu:

• materijalno-finansijski plan remonta,

• proizvodni zadaci (planovi) remontnih zavoda,

• proizvodno-finansijski planovi remontnih zavoda.

Zadatak materijalno-finansijskog plana remonta je da utvrdi koja su tehnička sredstva pristigla za remont; da utvrdi potrebe za remontom istih po broju i asortimanu; da usaglasi te potrebe sa planom eksploatacije tehničkih sredstava i da na osnovu toga predvidi i obezbedi potrebna novčana sredstva za pokriće troškova remonta.

Proizvodni zadaci (planovi) remontnih zavoda imaju za cilj da utvrde postojeće proizvodne kapacitete remontnih zavoda (radnu snagu i sredstva za rad); da postojeću radnu snagu klasificiraju prema specijalnosti i stručnoj spremi radnika, a mašinski park prema karakteru i nameni sredstava; da na osnovu ovih elemenata utvrde proizvodne mogućnosti zavoda i da u skladu sa potrebama, raspoloživim novčanim sredstvima i proizvodnim mogućnostima zavoda rasporede sredstva predviđena za remont.

Proizvodno-finansijski planovi remontnih zavoda imaju za cilj da novčanim pokazateljima, u vidu ukupnog prihoda i realizacije, izraze ugovorene zadatke remontnih zavoda; da sistematizuju pojedine ekonomske kategorije i ukažu na njihove planske okvire; da usmeravaju kretanje svake pojedine ekonomske kategorije u okvire planskih predviđanja i pravovremeno signaliziraju na nenormalnosti koje negativno utiču na finansijske rezultate zavoda.

Sve što je napred rečeno o ciljevima i ulozi svakog plana posebno vodi nas na zaključak, da iako isti zvanično figuriraju kao posebni planovi, u suštini čine jednu celinu, odnosno jedan sveobuhvatni plan. Sadržaj ovog sveobuhvatnog plana zahteva da mu i naziv bude adekvatan, koji bez rezervi možemo prihvatiti kao »plan remonta tehničkih sredstava«. Iz ovoga izlazi da plan remonta tehničkih sredstava obuhvata ne tri plana, već tri komponente istog plana, iako svaka nosi svoj naziv. Neophodno je da se osvrnemo na ono što je bitno pri izradi svake komponente posebno.

Materijalno-finansijski plan remonta

Pre svega treba napomenuti da je materijalno-finansijski plan remonta sinteza dvaju osnovnih faktora, naturalno iskazanih potreba za remontom, jer su tehnička sredstva specificirana po vrsti i količini, i novčano iskazane vrednosti.

Materijalno-finansijski plan remonta počinje da se formira daleko van domašaja remontne službe. Njegovi prvi začeci nalaze se već u planovima obuke nastavnih i operativnih organa. Planovi operativnih i nastavnih organa zahtevaju određeni obim angažovanja ljudskih i materijalnih kapaciteta jedinica za jednu plansku godinu. Za materijalno-finansijski plan remonta je od presudnog značaja obim angažovanja tehničkih sredstava u izvršenju ovih zadataka. Ukoliko su tehnička sredstva masovnije zastupljena i intenzitet njihovog korišćenja bude veći, treba očekivati da će resurs njihovog rada biti brže iscrpljen.

U daljem toku materijalno-finansijski plan remonta vezan je i za delatnost tehničkih organa koji se staraju o eksploataciji sredstava. Kako je eksploatacija sredstava u neposrednoj zavisnosti od planova obuke, njihova uloga u formiranju materijalno-finansijskog plana remonta nije manje značajna od uloge operativnih i nastavnih organa. Da li će materijalno-finansijski plan remonta zahtevati veća ili manja novčana sredstva umnogome zavisi od načina eksploatacije tehničkih sredstava, a kako će ta sredstva biti eksploatisana i da li će pri tome biti zastupljene sve tehničke norme i uslovi, zavisi prvenstveno od organa koji su pozvani da se za to staraju.

Na osnovu podataka organa koji su neposredno vezani za eksploataciju, organi koji se staraju o politici eksploatacije učestvuju neposredno u izradi materijalno-finansijskog plana remonta. Oni podnose remontnoj službi zahteve za opravku tehničkih sredstava u skladu sa potrebama jedinica i zadacima koji im predstoje. Ovako bi u praksi trebalo biti. Međtim, potrebe za remontom se često ne poklapaju sa mogućnostima. Odatle je primarni zadatak ovih organa da prethodno dobro prouče i analiziraju odnos potreba i mogućnosti kao dva primarna faktora i tek na osnovu ovakvih studija utvrde prioritet u opravci tehničkih sredstava. U uslovima sistema ugovaranja radova i usluga sa remontnim zavodima tačna procena potreba za remontom, kako po obimu tako i asortimanu sredstava, je neophodnost koju nemožemo izbeći. Ima nekoliko razloga koji zahtevaju ovakav postupak.

Ugovor traži da se za svaki rad ili uslugu koju zavod izvodi unapred utvrdi fiksna cena a to se ne može postići bez definisanog asortimana. Ugovorom utvrđena cena nema samo ulogu da posluži kao element u obračunu između saugovoračkih strana već omogućava interna planiranja u samom zavodu (po obračunskim jedinicama) i daje određenu sigurnost kolektivu da će izvršeni rad dobiti već unapred utvrđenu kompenzaciju.

Organi remontne službe moraju putem asortimana izračunati stepen angažovanja proizvodnih kapaciteta remontnog zavoda, ne samo po obimu već i po delatnostima.

I zavod želi da zna što će u odnosnom planskom intervalu proizvoditi i u kojoj količini. Tek je onda u stanju da vodi određeniju politiku u oblasti radne snage i sredstava za rad.

Sav dotur tehničkih sredstava na remont, isporuka nakon izvršenog remonta i sankcija u vezi s tim, vezane su za asortiman sredstava koja treba remontovati.

Utvrđeni asortiman radova i usluga omogućava zavodu blagovremeno uspostavljanje određene organizacije u procesu proizvodnje, što ima nesumnjivog dejstva na produktivnost rada.

To su samo nekoliko razloga koji pri izradi materijalno-finansijskog plana remonta traže više studioznosti i tačnosti u našem radu, jer u novim uslovima zavod nije obavezan da sankcioniše slabosti pretpostavljenog organa.

Potrebno je naglasiti i to, da jednom utvrđeni asortiman opravke po obimu i količini ne može se u sadašnjim uslovima menjati na dosadašnji način. Svaka promena u asortimanu i količini povlačiće i određenu naknadu, koju treba isplatiti remontnom zavodu za gubitke nastale u proizvodnji usled izmene asortimana.

Iz napred izloženog se vidi da je velika i delikatna uloga organa koji se u izradi plana staraju o eksploataciji tehničkih sredstava. Od njih umnogome zavisi da li će i u kom obimu uspeti da sinhroniziraju potrebe za remontom sa planovima eksploatacije sredstava, a sve ovo sa novčanim mogućnostima Armije.

U vezi sa izradom rezervnih delova i drugih tehničkih sredstava, na isti način se ispoljava uloga organa tehničkog snabdevanja. Prema tome, vidimo da se u sadašnjim uslovima izrade materijalno-finansijskog plana zahteva maksimalno moguća preciznost u obimu i asortimanu. Praksa iz dosadašnjeg rada pokazala nam je da ovde treba pokloniti najozbiljniju pažnju, jer se raniji planovi remonta po obimu i asortimanu često puta ni približno nisu mogli uklopiti sa izvršenjem za odnosnu plansku godinu. Sa druge strane, nepreciznost plana u odnosu na obim i asortiman, uslovljavala je tokom godine česte intervencije za njegovu izmenu iz objektivnih ili subjektivnih razloga, što ovo u narednom periodu treba otkloniti. Potrebe za remont tehničkih sredstava koje su dostavljene organima remonta od organa za eksploataciju i tehničko snabdevanje dobijaju svoj konačni oblik u okviru proizvodnih zadataka remontnih zavoda. O proizvodnim zadacima i njihovoj ulozi biće opširnije rečeno u nastavku. Međutim, sve potrebe u celini, a ne po zavodima, moraju biti tačno utvrđene po količini i asortimanu pre izrade plana, jer one čine bazu za izradu materijalno-finansijskog plana remonta.

Uloga organa remonta u izradi materijalno-finansijskog plana sastoji se u tome, što će još jednom analizirati prijavljene potrebe i na osnovu podataka i iskustva proceniti mogućnost njihove realizacije za planirani period. Organi remonta su dužni da ukažu na uočene nenormalnosti u zahtevu u vezi sa količinom, asortimanom, kapacitetom zavoda i drugim.

Moramo se osloboditi netačnosti u planiranju koliko god je to moguće, jer nas dovodi u zbrku koja ima ekonomskih posledica za Armiju. Njime ili suviše ili premalo angažujemo novčana sredstva, te ona ne idu tamo gde su najpotrebnija, remetimo asortiman, izdajemo loše proizvodne zadatke zavodima i padamo u niz drugih teškoća i grešaka. Stoga materijalno finansijski plan, odnosno celi plan remonta tehničkih sredstava ne mogu raditi nestručna lica. Isto tako ne sme se dozvoliti da rukovodioci službi ne učestvuju aktivno u njenoj izradi, jer je remont tehničkih sredstava neposredno vezan za politiku eksploatacije, sa kojom su oni najbolje upoznati.

Kada se ima u vidu sadašnji sistem planiranja, materijalno-finansijski plan remonta konačni oblik mora dobiti najkasnije do 15. marta tekuće za narednu plansku godinu. Odatle izlazi da sva ostala planiranja moraju biti znatno pre gotova. Sa druge strane, ovaj rok omogućava organima tehničkog snabdevanja da blagovremeno pokrenu nabavku rezervnih delova i reprodukcionog materijala iz zemlje i uvoza.

Proizvodni zadaci (planovi) remontnih zavoda

Dalja razrada plana remonta tehničkih sredstava obuhvata izradu proizvodnih zadataka remontnih zavoda. Proizvodni zadaci remontnih zavoda proističu iz materijalno-finansijskog plana remonta. Ako materijalno-finansijskim planom remonta nije obezbeđen novac za opravku nekih tehničkih sredstava, u proizvodnim zadacima remontnih zavoda ovakvi radovi se ne mogu pojaviti, jer nisu obezbeđeni izvori finansiranja.

Elementi proizvodnih zadataka prisutni su već pri izradi materijalno-finansijskog plana remonta, jer se na bazi naturalnih pokazatelja utvrđuju novčane potrebe.

Objektivni i realno-sastavljeni proizvodni zadaci ne proističu samo kao potreba pretpostavljenih organa koji ih planiraju. Za njih su još više zainteresovani remontni zavodi. Stoga su oni već s pravom počeli da postavljaju zahteve organima koji planiraju da proizvodne zadatke rade realno i sa maksimalno mogućom tačnošću, koristeći i njihovu saradnju.

Tehnikom izrade proizvodnih zadataka remontnih zavoda rukovode organi remonta. Međutim, i u ovom slučaju postupci nisu tako uprošćeni da predstavljaju prostu aritmetičku radnju. Naprotiv, da bi se pristupilo izradi proizvodnih zadataka, pored napred navedenog faktora, remontni organi su dužni da analiziraju proizvodne kapacitete i radnu snagu remontnih zavoda. Ova analiza treba da odgovori na pitanje koliko maksimalno se može opteretiti proizvodnim zadatkom svaki zavod, koji obim kapaciteta se angažuje za potrebe JNA, da li će i kakva pomeranja strukture radne snage zahtevati odnosni proizvodni zadaci pri svakom zavodu posebno, u kojoj meri isti traže preobuku i osposobljavanje ljudstva za remont i dr.

Da bi se dobio logičan redosled opravke tehničkih sredstava, proizvodne zadatke zavoda treba sistematizovati prema određenim delatnostima, koje bi omogućavale lakši uvid i bolju preglednost radova. Jedna od ovih metoda zahteva da se čitav proizvodni zadatak zavoda podeli u tri osnovne grupacije: osnovnu, pomoćnu i sporednu delatnost. Osnovna delatnost obuhvata radove i usluge radi kojih je zavod osnovan. Pomoćna delatnost obuhvata radove i usluge koje zavod izvodi za svoje potrebe (interna realizacija), a koji imaju za cilj da olakšaju izvršenje zadataka iz osnovne delatnosti. Sporedna delatnost obuhvata ostale radove i usluge i delatnost za potrebe civilnog sektora.

Iako smo kroz ovih nekoliko redaka napravili jednu malo digresiju, ista je bila neophodna da bismo ukazali na ono što planski organi moraju imati u vidu pri izradi proizvodnih zadataka za remontne zavode. Radovi i usluge u proizvodnim zadacima nalažu objektivnu sistematizaciju koja nije proizvod subjektivne želje nekih planskih organa, već koja rezultira iz sadržaja proizvodnje remontnih zavoda.

Smisao ovakve podele unutar proizvodnih zadataka remontnih zavoda ne svodi se samo na sistematizaciju tehničkih sredstava za remont radi neophodnog reda i lakše i potpunije preglednosti. Ona ima i znatno dublji i širi značaj. Svaka od ovih grupacija nosi nešto specifično, što je karakteriše i izdvaja od ostalih i zahteva da se za tehnička sredstva koja su njome obuhvaćena utvrdi poseban tretman kod remonta. Ovo je od značaja i za zavod i za pretpostavljene organe, jer tako postavljeni proizvodni zadaci pružaju mogućnost optimalnog korišćenja kapaciteta zavoda, a troškovi remonta formiraju se na najnižem mogućem nivou.

Iz prethodnog izlaganja vidi se da proizvodni zadaci remontnih zavoda čine komponentu plana remonta tehničkih sredstava i da je njihova izrada neposredno vezana za izradu materijalno-finansijskog plana remonta. Međutim, treba napomenuti da proizvodni zadaci remontnih zavoda ne obuhvataju samo tehnička sredstva koja su materijalno-finansijskim planom remonta predviđena za opravku već i sredstva planirana u materijalno-finansijskim planovima drugih organa, kao što je izrada rezervnih delova, nastavnih sredstava za obuku, učila za vojne škole, zatim opravku materijalnih sredstava za pojedine organizacije koje finansira JNA i dr.; sredstva koja remontni zavod opravlja ili izrađuje za sopstvene potrebe i sredstva koja remontni zavod predviđa da će opravljati ili izrađivati za civilni sektor.

Iz ovoga se vidi da su radovi specificirani u proizvodnim zadacima zavoda širi od radova sadržanih u materijalno-finansijskom planu remonta, o čemu se mora voditi računa. Zato je pri izradi proizvodnih zadataka nužna saradnja sa ostalim organima i na ovom području, jer bi u protivnom isti bili nepotpuni.

Osim iznetog, pri sastavljanju višegodišnjih (perspektivnih), pa i godišnjih proizvodnih zadataka, pretpostavljeni organi moraju imati u vidu kretanje obima proizvodnje iz godine u godinu. Poželjno je, a sa ekonomskog stanovišta neophodno, da se obim proizvodnje kreće jednim ustaljenim trendom, u blagom porastu, blagom padu ili na nivou prethodnog planskog perioda, bez osetnih oscilacija, jer je samo u ovakvim uslovima moguća dugoročnija politika i remontnih zavoda i pretpostavljenog organa.

Na kraju treba napomenuti da termini za izradu proizvodnih zadataka nisu usaglašeni sa novim propisima i da ih treba hitno menjati. Po našoj oceni definitivni proizvodni zadaci trebaju biti u zavodima najkasnije do 31. jula tekuće godine za narednu plansku godinu.

Proizvodno-finansijski planovi remontnih zavoda

Treću komponentu plana remonta tehničkih sredstava čine proizvodno-finansijski planovi (PFP) remontnih zavoda. Oni u suštini na poseban način iskazuju proizvodne zadatke remontnih zavoda i mogućnost njihovog ostvarenja. Stoga PFP predstavljaju u stvari analizu proizvodnih zadataka remontnih zavoda iskazanu u novčanim pokazateljima. Oni su od primarnog značaja za remontne zavode i njima su u prvom redu namenjeni. Njihov zadatak je da na osnovu sistematizovanih podataka po pojedinim ekonomskim kategorijama (ukupan prihod, troškovi poslovanja, dohodak, fondovi i dr.) pruže mogućnost organima upravljanja za operativno rukovođenje zavodom. Zato je vanredno važno na koji će način organi zavoda pristupiti izradi PFP. Ako pođu sa stanovišta da je plan u prvom redu namenjen potrebama remontnog zavoda i na toj osnovi izrade sve njegove komponente, onda on mora biti maksimalno objektivan. Takav plan daje izuzetne mogućnosti za praćenje naturalnog i finansijskog izvršenja proizvodnog zadatka zavoda i blagovremeno ukazuje na sva odstupanja koja mogu ozbiljno narušiti interese zavoda. U sistemu ugovaranja radova i usluga ovako prilaženje PF planu je jedino opravdano i ispravno. Svaki drugi postupak može za zavod imati samo negativne posledice. Ove negativnosti ogledaju se u sledećem:

• nerealan plan ne može poslužiti kao osnova za merenje ostvarenog finansijskog rezultata zavoda;

• može imati presudan uticaj na nepoželjno formiranje pojedinih ekonomskih kategorija u zavodu;

• ukoliko se planom predviđa izuzetno povoljan ili loš finansijski efekat, može dovesti do pogrešnih zaključaka u nizu mera koje zavod preduzima, u sistemu raspodele dohotka (lični dohoci fondoyi), u sistemu raspodele ličnih dohodaka, obimu kapaciteta, na planu proste i proširene reprodukcije itd.;

• nerealan plan ne može se koristiti za operativno rukovođenje zavodom.

Iz svega ovoga se može zaključiti da je nerealan plan teška obmana, u prvom redu za sam remontni zavod, a pretpostavljenom organu pruža neobjektivnu sliku, te ga mora primiti sa rezervom. Ovakvi planovi postepeno utiču na formiranje mišljenja kod pretpostavljenih organa da su službe zavoda koje učestvuju u izradi plana slabe i nedorasle da objektivno analiziraju i procene rezultate koje zavod može očekivati.

Posledice po zavod mogu biti još veće, ako na osnovu ovako nerealnog plana pretpostavljeni organ donese zaključak da pod ovakvim uslovima zavod ne može uspešno poslovati i da se postavlja pitanje njegovog daljeg opstanka kao proizvodne organizacije JNA. S obzirom da ovu komponentu plana remonta rade organi zavoda, odgovornost za istu snosi u prvom redu uprava zavoda.

Kroz prednje izlaganje nastojao sam da u granicama dosad stečenog iskustva ukažem na faktore koji u oblasti planiranja remonta tehničkih sredstava imaju presudnu ulogu. Videli smo da je odgovornost i saradnja svih organa koji raspolažu, koriste ili remontuju tehnička sredstva neophodna i obavezna ako želimo da plan remonta bude stvarnost. Stoga je neophodno da se u periodu do početka planiranja izvrše sve pripreme za isto i upoznaju sva lica, u prvom redu kod pretpostavljenog organa, sa sistemom i tehnikom planiranja. U dosadašnjem radu pri izradi materijalno-finansijskog plana i proizvodnih zadataka remontnih zavoda saradnja službi nije bila na potrebnoj visini. Pri izradi proizvodnih zadataka neophodna je i saradnja remontnih zavoda.

Privredna reforma i novi sistem ugovaranja radova i usluga ne podnose, niti u oblasti planiranja niti izvršenja plana, inertnost nijedne od saugovaračkih strana, već zahtevaju brza i efikasna rešenja i uklanjanje dosadašnjih slabosti. Teškoća je samo u tome što se efikasnost pretpostavljenih organa može podizati samo na bazi boljeg razumevanja položaja u kojem se sada remontni zavodi nalaze, dakle svesti, dok je druga strana (remontni zavodi) maksimalno vezana i za materijalne stimulanse.