Radionički crtež

Dijelovi su proizvodi izrađeni od jednorodnog materija t.j. proizvodi koji se ne mogu rastavit na prostije komponente a da se se pri tome ne razore. Delovi mogu imati jednostavne funkcije kao što su blokiranje (npr.graničnik), vezivanje (npr. vijak), otežavanje kretanja (npr. opruga)...

Radionički crteži se crtaju na standardni formatima papira ručno, ili pomoću računara. Pomoću računara se mogu crtati u 2D CAD programima kao što su QCAD, LibreCAD ili AutoCAD i ovo je u suštini samo crtaća tabla zamenjena za računar. Radionički crteži se mogu raditi i u 2D CAD modulima 3D CAD softvera i u ovom slučaju se pogledi, preseci, detaljni pofledi i kote generišu od strane softvera na osnovu 3D modela, te su u velikoj meri izbegnute subjektivne greške. Radionički crteži nastali u 3D CAD softverima na osnovu 3D modela se najbrže crtaju i sadrže najmanje grešaka.

Na sledećoj slici možete videti primer radioničkog crteža:

Elementi radioničkog crteža su:

• dovoljan broj ortogonalnih pogleda koji u potpunosti definišu oblik dela,

• ako su potrebni odgovarajući presec, specijalni pogledi…,

• aksonometrijski pogled  (ako postoji mesta na crtežu korisno je staviti i aksonometrijski pogled dela, što će sigurno koristi majstorima u radionici da lakše čitaju crtež),

• kote, koje treba u potpunosti da definišu izgled i veličinu dela,

• tolerancije mera,

• oznake kvaliteta obrađene površine,

• tolerancije oblika i položaja,

• zaglavlje koje sadrži ime dela, broj crteža, razmeru, materijal, naziv firme u kojoj je crtež izrađen, odgovorna lica …,

• napomene korisne za proizvodnju dela,

• tabela sa podacima za zupčanike i lančanike (odnosi se na delove koji se uprošćeno crtaju zbog čega se na crtežu ne mogu potpuno iskotirati),

• podaci za termičku obradu i druge postupke obrade.

• ...

Radionički crtež se može izraditi kada se konstruišu novi proizvodi ili u slučaju kada se neki deo polomi i ne postoji radionička dokumentacija za njegou izradu.