Površine delova obrađuju se različitim kvalitetom površinske hrapavosti, stoga je veoma važno da se na crtežu označi predviđeni kvalitet hrapavosti delova t.j. tolerancije hrapavosti površina.
Ma koji način obrade da se primenjuje, površine mašinskih delova nikada ne mogu biti idealno glatke i na njima se uvek nalaze veoma male neravnine. Kvalitet obrađenih površina zavisi od oblika i veličine neravnina a karakteristika koja ga definiše se zove hrapavost. Lepše rečeno hrapavost je skup neravnina koje obrazuju reljef površine.
Što je kvalitet površine veći to je manje trenje među površinama, postiže se bolje podmazivanje, povećava se dinamička izdržljivost delova, povećava se hermetičnost i otpornost na koroziju a naravno povećava se i sam estetski izgled delova. Sa druge strane povećanje kvaliteta površine povećava troškove proizvodnje delova. Iz ovog razloga površine delova se obrađuju različitim kvalitetom površinske hrapavosti. Površine predmeta koje naležu jedna na drugu treba da budu kvalitetnije (finije) obrađene, a ako se u nekom sklopu one kreću jedna u odnosu na drugu, onda ih je potrebno obraditi još kvalitetnije (finije). Površine predmeta koje ne dolaze u sklopu u dodir sa površina drugih delova mogu da se obrade manjim kvalitetom površine (grublje).
Pošto kvalitet površine veoma utiče na cenu izrade delova, veoma je bitno propisati i na crtežu označiti kvalitet površinske hrapavosti t.j. tolerancije hrapavosti površina.
Tolerancije hrapavosti površine