Kao što sam konstatovao na prethodnoj strani nacrtna geometrija je teoretska osnova za izradu tehničkog crteža – jednog od najznačajnijih izuma ljudske misli.
Tehnički crtež je vrsta jezika pomoću kojeg, korišćenjem samo grafičkih elemenata (tačaka, linija, znakova i brojeva...), čovek ima mogućnost predstaviti na papiru (u ravni) izuzetno složene ljudske tvorevine (mašine, građevine, uređaje...).
Svaki konstruktivni projekat ili ideja, mora se pre realizacije predstaviti pomoću crteža t.j. u ravni. Stoga je logično da se paralelno sa razvojem i usložnjavanjem ljudskih tvorevina, sve više usložnjava i crtež. Vremenom je se pravljenje crteža toliko usložilo da je morala nastati nauka čija je uloga izučavanje metoda za prikazivanje prostornih objekata na ravni. Ta nauka se danas zove nacrtna geometrija.
Osnovu nacrtne geometrije je razvio krajem 18. veka francuski matematičar i inženjer Gaspar Monž (Gaspard Monge 1746-1818).
Šta je to Monž uradio tako revolucionarno?
Gaspar Monž je predložio da se na crtežima prostorni (3D) predmeti i objekti predstavljaju pomoću jednog ili više ortogonalnih pogleda t.j. pomoću projekcija na međusobno upravne ravni. Veoma jednostavan i logičan princip, ali niko ga se do tada nije setio. On čak nije ništa novo izmislio, jednostavno je sistematizovao u jednu celinu i primenio univerzalno već postojeća pravila i metode koja su se odavno koristila za rešavanje pojedinačnih problema. Ortogonalni crtež (tlocrt, pogled spreda na fasadu građevine...), projiciranje, aksonometrijski pogled, geometrija... sve je to postojalo i pre Monža, samo se nije koristilo na pravi način. Posle posete jednog od Monž-ovih predavanja, čuveni matematičar Langranž je izjavio “Da nisam čuo Monža, ne bi ni znao da poznajem nacrtnu geometriju”.
Da bi ste bolje shvatili suštinu nacrtne geometrije i tehničkog crtanja preporučujem Vam da se prvo upoznate sa projiciranjem, slikovitim prikazivanjem predmeta, ortogonalnim crtežima... Tehničkog crtanje sam spomenuo jer se ono može smatrati kao oblast zadužena za praktičnu primenu nacrtne geometrije u tehničkim disciplinama.
Gaspar Monž je rođen 1746. godine u gradu Beaune (Bugundija, Francuska) u porodici oštrača noža. Od svoje najranije mladosti pokazivao je izuzetnu inteligenciju, što ga je odvelo na studije. Sa 20 godina je upisao školu za vojne inženjere, u kojoj su samo aristokratska deca mogla postati oficiri. Pošto nije imao aristokratsko poreklo, morao je bude u grupi koja je bila zadužena za obavljanje dosadnih i nekreativnih matematičih proračuna, što mu je pružalo dosta vremena za bavljenje matematikom.
Gaspar Monž (Gaspard Monge 1746-1818)
Jedan od glavnih predmeta koji su imali bila je teorija fortifikacija na kojoj pisali elaborate sa analizama i proračunima nacrta utvrđenja. U to vreme je zbog komplikovanih proračuna koje je trebalo izvršiti izrada takvog elaborata trajala danima. Monž je za veoma kratko vreme završio zadatak, a nastavnik znajući koliko je vremena potrebno za rešavanje zadatka nije hteo ni da pogleda predat elaborat. Na Monž-ovo insistiranje i objašnjenje da se nije čak ni služio aritmetikom, profesor je napokon pregledao zadatak i brzo uvideo zašto je Monž tako brzo završio projekat. Monž je odmah unapređenu u pomoćnog nastavnika, ali je način rešavanja morao pod zakletvom da čuva kao tajnu. Metod je za to vreme bio toliko revolucionaran da je godinama čuvan kao vojna tajna i tek posle 15 godina je dozvoljeno Monž-u da ga predaje. Tada je počeo pravi razvoj nacrtne geometrije.
Monž je sa samo 22 godine postao profesor, imao je zapaženu akademsku karijeru, a 1772. godine izabran je za člana francuske akademije nauke. Na sajtu www.archive.org možete lako pronaći njegove originalne knjige.
U Srbiji se proučavanjem nacrtne geometrije prvi počeo baviti profesor Emilijan Josimović (1820-1820), redovni profesor matematike i arhitekture na visokoj školi u Beogradu. Profesor Josimović je napisao i prve knjige iz nacrtne geometrije na srpskom jeziku: Praktična geometrija (1862) i Osnove nacrtne geometrije i perspektive (1874). Smatra se prvim urbanistom u Srbiji, napravio je prvi urbanistički plan Beograda, a u znak zahvalnosti mu je podignuta spomen ploča na početku Knez Mihajlove ulice u Beogradu. Više o njegovom životu možete pročitati u sledećom tekstu: Emilijan Josimović
Na internetu sam pronašao skeniranu prvu knjigu “Praktična geometrija”. Veoma zanimljiva knjiga, pogotovo zbog toga što možete videti kako je ranije zvučao srpski jezik i koliko je ćirilica tada bila slična današnjem ruskom pismu.
“Praktična geometrija” - Emilijan Josimović
Drugu knjigu “Osnove nacrtne geometrije i perspektive” nisam pronašao na internetu, ako je neko pronašao, molim Vas pošaljite mi da ju ovde objavim.
Nacrtna geometrija je povezana sa tehničkim crtanjem i više o njihovoj istoriji možete pročitati na strani Istorija tehničkog crtanja.