Tolerancije mera - Terminologija

Nazivna mera (D i d) – Nazivna mera je mera koja se upisuje u vidu kota na crtežima. Nazivna mera je osnova od koje se meri odstupanje t.j. ona definiše idealnu vrednost mere,

Naleganje - Naleganje je odnos nazivnih mera (nazivnih dimenzija) od kojih je jedna spoljašnja a druga unutrašnja,

Otvor – Otvor predstavlja unutrašnju meru, bez obzira da li se radi o kružnoj ili dužinskoj meri,

Unutrašnja mera – Unutrašnja mera je dužinska veličina kod koje su, prilikom merenja dodirne merne površine instrumenta za merenje unutar merene dužine. Merenje otvora pomičnim kljunastim merilom,

Osovina - Osovina predstavlja unutrašnju meru, bez obzira da li se radi o kružnoj ili dužinskoj meri,

Spoljašnja mera - Spoljašnja mera je dužinska veličina kod koje su, prilikom merenja dodirne merne površine instrumenta za merenje izvan merene dužine. Merenje osovine pomičnim kljunastim merilom,

Zazor (Z) – Zazor je razlika između mere otvora i osovine kada je mera otvora veća od mere osovine. U ovom slučaju se osovina može pomerati unutar otvora jer izmešu njih postoji prazni prostor,

Preklop (P) – Preklop je razlika između mere otvora i osovine kada je mera otvora manja od mere osovine. U ovom slučaju se osovina mora utisnuti u otvor  primenom sile jer između njih nema praznog prostora,

Labavo naleganje – Labavo naleganje je vrsta naleganja kod koje je stvarna mera otvora veća od stvarne mere osovine,

Čvrsto naleganje - Čvrsto naleganje je vrsta naleganja kod koje je stvarna mera otvora manja od stvarne mere osovine,

Neizvesno naleganje – Neizvesno naleganje je vrsta naleganja koje može biti sa manjm zazorom ili manjim preklopom. Drugim rečima kod neizvesnog naleganja granične mere osovine i otvora su izabrane na takav način da različite kombinacije stvarnih mera mogu dati i manji zazor i manji preklop,

Granična mera – Granične mere su propisane granica između kojih treba da bude stvarna mera izrađenog dela. Postoje gornje granične mere dg i Dg koje su najveća dopuštena vrednost neke dužinske mere i donje granične mere dd i Dd koje su najmanja dopuštena vrednost neke dužinske mere,

Gornja granična mera (Dg, dg) - Gornja granična mera je najveža mera ispravno napravljenog dela,

Donja granična mera (Dd, dd) - Donja granična mera je najmanja mera ispravno napravljenog dela,

Stvarna mera – Stvarna mera je mera koja se dobija merenjem pomoću mernog instrumenta,

Odstupanje – Odstupanje predstavlja razliku između granične ili stvarene mere i nazivne mere. Odstupanje može biti gornje granično odstupanje, donje granično odstupanje i stvarno odstupanje,

Gornje granično odstupanje - Gornje granično odstupanje je razlika između gornje granične mere i nazivne mere,

Donje granično odstupanje - Donje granično odstupanje je razlika između donje granične mere i nazivne mere,

Stvarno odstupanje – Stvarno odstupanje je razlika između stvarne mere i nazivne mere,

Nulta linija – Nulta linija predstavlja nazivnu meru pri grafičkom načinu prikazivanja odstupanja i ona predstavlja polaznu liniju od koje se mere odstupanja,

Tolerancija - Tolerancije mera su propisana dozvoljena odstupanja pojedinih dimenzija od nazivne mere. Tolerancija je razlika između gornje i donje granične mere,

Tolerancijsko polje – Tolerancijsko polje je područje dozvoljenog odstupanja stvarne mere t.j. razlika između gornjeg i donjeg graničnog odstupanja. Praktično rečeno tolerancijsko polje je oblast pravougaonog oblika ograničena po visini graničnim merama,

Sistemi naleganja – Sistemi naleganja su nizovi naleganja koji su nastali kombinacijom odgovarajućih tolerancijskih polja osovine i otvora,

Sistem tolerancije spoljašnje mere (Sistem zajedničke osovine) - U sistemu zajedničke spoljašnje mere, polje za osovinu je uvek polje h koje se nalazi ispod nulte linije i dodiruje je sa svojim gornjim graničnim odstupanjem. Polje za otvor se bira u zavisnosti od toga da li se želi postići labavo, čvrsto ili neizvesno naleganje,

Sistem tolerancije unutrašnje mere (Sistem zajedničke rupe) - U sistemu zajedničke unutrašnje mere, polje za rupu je uvek polje H koje se nalazi iznad nulte linije i dodiruje je sa svojim donjim graničnim odstupanjem. Polje za osovinu se bira u zavisnosti od toga da li se želi postići labavo, čvrsto ili neizvesno naleganje,

Slobodna mera - Slobodna mera je mera koja nema posebnog značaja na funkciju i/ili montažu dela.