Slobodne mere su mere čija se odstupanja od nazivnih mera ne unose na crteže, ali se podrazumeva da su ta odstupanja u dozvoljenim granicama tačnosti proizvodnog procesa kojim se te mere postižu.
To su mere kod kojih odstupanja od nazivnih vrednosti ne utiču na funkcionalnost i sigurnost delova t.j. to su mere kod kojih se ne zahteva posebna tačnost. Kod slobodnih mera tolerancije se podrazumevaju i one moraju biti u granicama propisanim za odgovarajući postupak izrade dela. ISO 2768-1 standard propisuje dozvoljena odstupanja slobodnih mera i prema njemu postoje četiri klase tolerancija slobodnih mera: f (fina), m (srednja), c (gruba) i v (vrlo gruba).
Na sličan način propisane su i dozvoljena odstupanja poluprečnika zaobljenja i oborenih ivica. Posebnim standardom su propisane i tolerancije slobodnih mera uglova.
Stepen tačnosti slobodnih mera se može dati na crtežu na više načina:
može se u rubriku zaglavlja “Tolerancije slobodnih mera” upisati oznaka standarda, na primer Srednji SRPS M.A1.410,
može se u rubriku zaglavlja “Tolerancije slobodnih mera” upisati vrednost tolerancije, na primer ±0,1,
mogu se na crtežu u tabeli dati vrednosti tolerancija slobodnih mera za pojedine opsege kota,
na crtežu se ne daje nijedan podatak o tolerancijama slobodnih mera. Ovo u praksi znači da njihove tolerancije zavise od tehnološkog postupka izrade i stručnosti lica koji definišu izradu dela. Ovakav način rada se koristi kada tačnost slobodnih mera nije bitna.
Upotreba tolerancija slobodnih mera omogućava lakše čitanje crteža i smanjuje vreme potrebno za konstruisanje delova (ne vrše se proračuni tolerancija velikog broja kota) a takođe crtež sa obeleženim tolerancija slobodnih mera jasno govori koji koje mere se mogu izrađivati uobičajenim proizvodnim procesima.
Tolerancije slobodnih mera se odnose na sve mere na crtežu kod kojih nije propisana tolerancija sa tolerancijskim poljem ili nekim drugim načinom.
Odstupanje dužinskih mera (u mm)
Tabela potiče iz knjige "Tehničko crtanje – Uvođenje u mašinske konstrukcije" - Prof. Dr. Lazar Dovniković (izdate 1990.)