Perspektiva

Za tehnički neobrazovane osobe naslikovitiji primer perspektive je fotografija neke ulice.  Ako je pogledamo, možemo zapaziti da ivice puta ili kolovoza koje su u stvarnosti međusobno paralelne, na slici streme ka jednoj istoj tački na horizontu.

Perspektiva t.j. centralno projiciranje

Ako vas interesuje tematika perspektive i centralnog projiciranja sa stanovišta nacrtne geometrije posetite sledeću strane ove veb prezentacije: Centralno projiciranje

Perspektiva predstavlja realnost pošto ljudsko oko šalje našem mozgu sliku najsličniju perspektivnom prikazu. Drugim rečima mi svet vidimo u perspektivi (centralno projiciranje) sa centrom projiciranja u našem oku. Perspektiva je u umetnosti i arhitekturi važna zato što stvara iluziju prostora i daljine.  Iako perspektiva predstavlja realnost, njen veliki nedostatak je što ju je veoma teško crtati pošto ništa nije pod pravim uglom. U prošlosti je bilo potrebno mnogo truda i iskustva da se napravi precizan prikaz nekog objekta u perspektivi, na sreću danas se uz pomoć 3D CAD softvera perspektivni prikaz može napraviti u trenutku. Perspektiva je veoma bitne za umetnike i arhitekte a u mašinstvu takav vid prikazivanja nekog objekta nema praktičnu vrednost. Takođe postoje još nekoliko bitnih nedostataka perspektive zbog kojih se ona ne koristi mnogo u mašinstvu. Prvi je što paralelne ivice tela nisu paralelne i na crtežu a drugi što ivice tela iste dužine na različitom rastojanju od centra projiciranja nisu iste dužine i na crtežu.

Postoje 3 osnovna pojma koja objašnjavaju perspektivu: tačka pogleda (stajalište), horizont i tačka nedogleda.

Tačka pogleda (stajalište) predstavlja položaj oka posmatrača t.j. mesto odakle se gleda objekat. Obično se pri slikanju pod stajalištem misli na visinu na kojoj se nalaze oči posmatrača.

Horizont je prava horizontalna linija.

Tačka nedogleda je tačka u koju konvergiraju paralelne ivice. Ako posmatramo paralelne linije koje se protežu u daljinu ili visinu, onda one izgledaju kao da se približavaju jedna ka drugoj i na kraju završavaju kao jedna tačka na horizontu t.j. nedogled.  

Postoji nekoliko vrsta podela perspektive a ja ću spomenuti samo podelu prema načinu postavljanja objekta u odnosu na posmatrača odnosno projekcijsku ravan. Prema ovoj podeli razlikujemo frontalnu perspektivu (sa jednom tačkom nedogleda), perspektivu sa ugla (sa dve tačke  nedogleda) i kosu perspektivu (sa tri tačke nedogleda).

Frontalna perspektiva (sa jednom tačkom nedogleda) – Ako postavimo kocku tako da su joj ivice u pravcima x i z paralelne sa ravni na koju se projicira, onda će prednji i zadnji kvadrat u frontalnoj perspektivi (posle centralnog projiciranja) ostati kvadrati a ostala 4 kvadrata će se deformisati u trapeze.

Frontalna perspektiva se koristi kada se objekat koji crtamo, nalazi ispred nas (frontalno) tako da je ta strana objekta paralelna u odnosu na nas (gledamo normalno na nju) i nema konvergentne linije to jest nema linije koje bi išle prema bilo kojoj tačci nedogleda.

Frontalna perspektiva (sa jednom tačkom nedogleda)

Perspektiva sa ugla (sa dve tačke  nedogleda) – Ako postavimo kocku tako da su joj samo ivice u pravcu z paralelne sa ravni na koju se projicira, onda će samo njihov nedogled biti u beskonačnosti, pa će samo te ivice na crtežu biti međusobno paralelne, dok će ivice pravaca x i y  konvergirati u njihove nedoglede.

Perspektiva sa ugla prikazuje snažnije efekat dubine i prostora na crtežu od frontalne perspektive, ali je teža za crtanje.

Perspektiva sa ugla (sa dve tačke  nedogleda)

Kosa perspektiva (sa tri tačke nedogleda) – Ako iskosimo sva tri pravca t.j. sve ivice kocke u odnosu na projekcijsku ravan, onda će sva tri nedogleda biti u konačnosti, pa će ivice sva tri pravca konvergirati prema njima, tako da u kosoj perspektivi nema ni pravih uglova ni paralelnih ivica.

Kosa perspektiva daje dramatičnost crtežu i upravo zato je najčešće koriste umetnici i crtači stripova, da bi uneli uzbudljivost i napetost nacrtane scene. Najbolji primer kose perspektive je ako posmatramo neki visoki objekat sa niske tačke gledišta ili sa visine.

Prva slika: Kosa perspektiva pogled odozdo

Druga slika: Kosa perspektiva pogled odozgo

U zavisnosti od toga sa koje visine gledamo objekat, razlikujemo: 
- normalnu perspektiva, gde za tačku pogleda uzimamo visinu oko 2 m
- ptičja perspektiva, gde nam je tačka pogleda na velikoj visini, pa imamo utisak da posmatramo objekte odozgo.
- žablja perspektiva, gde nam je tačka pogleda jako nisko postavljena, pa imamo utisak da posmatramo objekte odozdo.

Kod perspektivnog prikazivanja objekata moguće su jako velike deformacije objekata. To se dešava ako nam je tačka pogleda blizu objekta koji posmatramo.