9. Kružna linija (kružnica)
Ako uzmemo proizvoljan otvor šestara i jedan njegov krak vrhom stavimo u neku tačku O u ravni (sl. 6) i počnemo da krećemo šestar oko ove tačke, onda će drugi njegov krak, koji ima na kraju olovku ili pero, opisati u ravni neprekidnu liniju čije su sve tačke podjednako udaljene od tačke O.
Ova se linija zove kružna linija (kružnica), a tačka O njen centar. Duži OA, OB, OC... koje spajaju centar s bilo kakvim tačkama kružne linije zovu se poluprečnici (radijusi). Svi poluprečnici jedne kružne linije su jednaki među sobom.
Kružne linije koje su opisane jednakim poluprečnicima jednake su, pošto se one pri poklapanju njihovih centara poklapaju u svim svojim tačkama.
Prava (MN, sl. 6) koja prolazi kroz dve tačke kružne linije zove se sečica (sekanta).
Duž (EF) koja spaja dve tačke kružne linije zove se tetiva.
Svaka tetiva (AD) koja prolazi kroz centar zove se prečnik. Prečnik je jednak zbiru dva poluprečnika i stoga su svi prečnici jedne kružne linije jednaki.
Deo kružne linije (na primer EmF) zove se kružni luk. Za tetivu (EF) koja spaja krajnje tačke kakvog luka kaže se da steže taj luk.
Luk se označava znakom ͡ ; na primer, piše se tako: E͡mF.
Deo ravni ograničen kružnom linijom zove se krug. Često se reč „krug“ upotrebljava u istom značenju kao i kružna linija (kružnica). Ali treba to izbegavati pošto se mogu desiti pogreške zbog upotrebe jednog istog termina za dva različita pojma.
Deo kruga između dva poluprečnika (deo COB osenčen na sl. 6) zove se kružni isečak (sektor), a deo kruga koji odseca neka sečica (deo EmF) zove se kružni odsečak (segment).
10. Jednakost i nejednakost kružnih lukova
Dva kružna luka jedne kružne linije (ili jednakih kružnih linija) jednaki su među sobom, ako se mogu poklopiti tako da im se poklapaju krajnje tačke. Pretpostavimo, na primer, da mi polažemo luk AB (sl. 7) na luk CD, tako da tačka A poklapa tačku C i luk AB poklapa luk CD; ako se tačke B i D poklope, onda će se poklopiti i sve tačke ova dva luka, pošto su one podjednako udaljene od centra, znači ͡AB=͡CD; ako se tačke
B i D ne poklope, onda kružni lukovi nisu jednaki, u kome slučaju je kraći onaj koji je deo drugoga.
11. Zbir kružnih lukova
Zbirom nekoliko lukova istog poluprečnika naziva se onaj kružni luk istog poluprečnika, koji se sastoji od delova jednakih datim lucima.
Tako, ako se od proizvoljne tačke M (sl. 7) kružne linije prenese deo MN jednak AB, a zatim se od tačke N u istom smislu prenese deo NP jednak CD, onda će kružni luk MP biti zbir kružnih lukova AB i CD.
Na isti način može se naći zbir tri i više lukova.
Pri sabiranju kružnih lukova istog poluprečnika može da se desi da njihov zbir ne može da stane na jednoj kružnoj liniji, jedan od lukova može delimično da poklapa drugi. U ovom slučaju zbir lukova predstavlja luk veći od cele kružne linije. Tako, na primer, pri sabiranju luka AmB i luka CnD (sl. 8) dobija se luk koji se sastoji iz cele kružne linije i luka AD.
Zbir kružnih lukova, kao i zbir duži, ima permutativne i asocijativne osobine.
Iz pojma zbira kružnih lukova izvodi se pojam razlike kružnih lukova, množenja i deljenja kružnog luka neimenovanim brojem, kao i za duži.
12. Podela geometrije
Geometrija se deli na planimetriju i stereometriju. Prva proučava osobine takvih oblika čiji se svi delovi nalaze ravni; druga — osobine onih oblika čiji se delovi ne nalaze u jednoj ravni.