Značaj razmene CAD podataka je odavno poznat i na njenom unapređivanju se radi od 70-ih godina prošlog veka t.j. od trenutka kada su se u industriji počeli masovno koristit CAD/CAM/CAE softveri.
Moderni koncept razvoja i proizvodnje novog proizvoda se bazira na 3D modelu koji služi da se u digitalnom obliku definiše oblik proizvoda.
Na početku životnog ciklusa nekog proizvoda pravi se njegov 3D model, koji je u stvari nosilac podataka o obliku proizvoda. Ovako definisani digitalni podaci o proizvodu se razmenjuju među raznim službama unutar samog preduzeća (konstruktorski biro, služba kontrole, tehnološka sužba, marketing...), ili sa spoljnim firmama koje mogu da budu na drugom kraju sveta i mogu koristiti softvere drugog proizvođača.
3D model definiše oblik proizvoda i on je glavni ulazni podatak za razne softvere (CAx, ERP, PDM..) koji se koriste unutar preduzeća. Slikovito rečeno na osnovu 3D modela se pravi tehnička dokumentacija, simulira proizvodnja na RNU mašinama (CNC mašinama), vrši proračun metodom konačnih elemenata, pravi simulacija montaže, prave marketinški materijali i uputstva, ....
Jasno je da funkcionalnost ovako koncipiranog razvoja i proizvodnje zavisi od kvalitetne razmene podataka između svih učesnika ovog procesa.
Razvoj i proizvodnja su najkritičnije faze životnog ciklusa proizvoda, tako da je logično da se najviše novca i pažnje za obezbađivanje kvalitene razmene CAD podataka usmerava upravo na njih. Greške prilikom razmene podataka u ostalim fazama (montaža, marketing, kontrola... ) ne koštaju tako skupo, i uobičajeni postupci razmene rešavaju većinu mogućih problema. Ovde moram napomenuti da je jedan od najboljih načina za komunikaciju između raznih službi u preduzeću, t.j. između raznih softvera koji se koriste u preduzeću, upotreba PDM i ERP softvera.
Masovna upotreba računara u industriji kao alatke za automatizaciju izazvala je veliku potrebu za razmenom različitih vrsta podataka, a samim tim i rešavanje velikog broja problema sa kompatibilnošću softvera i hardvera.
Na početku razvoja CAD sistema nisu postojali univerzalni PC računari, već su CAD softveri pisani namenski samo za hardver jednog proizvođača. Taj hardver je bio u potpunosti različit od konkurentskog, i ne samo to, operativni sistem, grafički standardi, struktuiranje podataka... sve se razlikovalo od proizvođača do proizvođača. Koristiti neki CAD sistem na nekom drugom hardveru je bilo veoma teško, često i u potpunosti nemoguće. Problem sa nekompatibilnošću hardvera je veoma otežavao i razmenu podataka među CAD sistemima, čineći je praktično nemogućom.
Problem razmene podataka je bilo moguće početi rešavati tek razvojem PC računara tokom 80-ih prošlog veka, ograničavanjem broja operativnih sistema na Linux i Windows, nastankom neutralnih formata, nastankom jedinstvenog grafičkog standarda OPEN GL, prilagođavanjem softvera i hardvera potrebama korisnika...
CAx softveri su danas najsloženiji softveri koji postoje u svetu i pomoću njih se generiše ogromna količina raznorodnih podataka o proizvodu i procesima. Ove podatke je potrebno razmenjivati unutar firme ili između firmi, između istih i različitih vrsta softvera, sa iskusnim i neiskusnim korisnicima softvera... Sve ovo ima za posledicu da je razmena CAD podataka veoma složena i aktuelna tema kojom se bave ne samo proizvođači softvera već i veliki broj stručnjaka na univerzitetima, organizacija za standardizaciju, specijalističkih firmi...
Sam proces razmene CAD podata je izuzetno komplikovana oblast na koju utiče veliki broj faktora:
broj učesnika,
različiti softveri,
razne vrste generisanih podataka,
nekvalitetni ili delimično napravljeni prevodioci,
različiti interesi proizvođača softvera,
različite verzije softvera,
pogrešna strategija kupovine softvera,
nedovoljno obučeni korisnici softvera
...
Danas, jedan od najbitnijih faktora u svetu koji utiču na razmenu CAD podataka su sigurno i velike kompanije čiji rad zavisi od kvalitetne razmene podataka između velikog broja njenih delova i preduzeća koja uslužno rade za njih.