Istorija jezgara za geometrijsko modeliranje

ACIS jezgro

Preduzeće ShapaData ima ogromni značaj u istoriji CAD sistema jer iz njega potiče ne samo Parasolid jezgro već i drugo veoma poznato jezgro ACIS.

Usred razvoja Parasolid jezgra, preduzeće ShapeData su napustila tri vodeća zaposlena Alan Grayer, Charles Lang i Ian Braid i osnovali preduzeće koje su nazvali Three-Space Ltd. Namera im je bila da razviju potpuno novo geometrijsko jezgro koje su nazvali ACIS. Razvoj je naručilo američko preduzeće Spatial Technology (SAD) koje je planiralo da ga iskoristi za svoj novi CAM sistem Strata. Spatial Technology je 1986. osnovao Dik Sover (Dick Sowar). Posle izlaska prve verzije ACIS jezgra 1989. godine (UNIX i MS DOS verzija), Spatial je odlučio da ACIS bude komercijalni proizvod i započeo je njegovu prodaju. Prvi kupac je bio Hewlett-Packard (HP), a među velikim poznatim kupcima su bili i Autodesk, Bentley Systems, Intergraph... Pošto je prodaja krenula Spatial je zaustavio razvoj CAM sistema Strata i sve snage usmerio na razvoj ACIS jezgra.

Dik Sover vlasnik Spatial-a je na osnovu prodaje jezgra ACIS shvatio da je isporuka proizvoda krajnjim kupcima teža od prodaje tehnologije proizvođačima softvera, tako da je deo svojih sredstava uložio u projekat Džon Oven-a (John Owen), naučnika iz Kembridža. Tako je nastao D-Cubed prvi komercijalni rešavač (solver) 2D i 3D geometrijskih ograničenja i simulator kretanja. D-Cubed je godinama držao monopol na tržištu što je promenjeno tek početkom 2000-ih kada je čuvena ruska firma Ledas razvila svoj rešavač. Firma D-Cubed je sada u vlasništvu Siemens Digital Industries Software (bivši Siemens PLM). Ledas je danas jedna od najkvalitetnijih firmi u svetu koja se bavi geometrijskim modeliranjem.

Spatial je vremenom progutao Tree-Space, ali sedišta firmi Tree-Space i D-Cubed su bila u Kembridžu, firme su tesno sarađivale, što će odigrati veoma značajnu ulogu u jednom događaju u budućnosti.

Možda ovde ne bi bilo loše da pomenem događaj koji je izazvao velike turbulencije na tržištu CAD sistema. Tokom 1985. migrant iz Sovietskog Saveza Samuil Geisberg je osnovao preduzeće PTC (Parametric Technology Corporation) koje je 1988. izbacilo na tržište Pro/Engineer - prvi parametarski CAD sistem za modeliranje punih tela zasnovan na tipskim oblicima. Pro/Engineer je takođe bio prvi CAD sistem koji je za izmene tokom modeliranja koristio istoriju modeliranja.

Pro/Engineer (sada poznat kao Creo Elements/Pro) je razvijen na sopstvenom geometrijskom jezgru Granite, koje je u startu napravljeno kao B-Rep (BREP) jezgro. Po rečima Majk Pejn-a (jedan od osnivača firme Solid Works) koji je tada radio u PTC-u, osnove jezgra Granite je razvio neki ruski emigrant kojeg je Samuil Geisberg doveo u PTC. Pro/E je svojim inovativnim pristupom izazvao revoluciju u CAD svetu. Za nekoliko godina je postao najprodavaniji CAD sistem u svetu, a PTC je postao prvo preduzeće iz CAD branše koje je prešlo granicu od milijardu dolara godišnjeg prihoda.

Uspeh preduzeća PTC je primorao sve konkurente da hitno u svoje CAD sisteme implementiraju zapreminsko modeliranje pomoću tipskih oblika.

Negde u to vreme su se pojavili jeftini PC računari, prvo na DOS, a onda na Windows operativnom sistemu. U početku su bili dovoljno snažni da pokreću samo 2D, a kasnije polako i 3D CAD sisteme.  Pojava komercijalnih jezgara, softvera Pro/E, PC računara i novih operativnih sistema izazvala je velike promene na tržištu, neki proizvođači CAD sistema nisu preživeli, a neki novi su se pojavili.

Najdalekovidiji su bili Džon Hirštik (John Hirshtik) i Majkl Pejn (Michael Payne), koji su 1993. napustili PTC i osnovali sopstveno preduzeće Solid Works. Želeći da ubrzaju razvoj, odlučili su da ne razvijaju sopstveno geometrijsko jezgro, već da koriste komercijalno. Prvo su počeli  da testiraju ACIS jezgro, ali to nije išlo kako su očekivali jer mnoge funkcije nisu radile kako treba ili uopšte nisu radile. Pošto Spatial nije hteo da popravi prijavljene probleme odlučili su da testiraju Parasolid. Parasolid se pokazao znatno boljim od ACIS-a i nastao je Solid Works. Solid works je kasnije kupilo preduzeće  Dassault Systemes.

Negde u to vreme se na tržištu komercijalnih geometrijskih jezgara pojavio japanski Ricoh sa  svojim komercijalnim jezgrom DesignBase. DesignBase je bilo kvalitetno jezgro sa veoma inovativnim i moćnim načinom modeliranja površina. Na žalost, ovo jezgro nije uspelo da postigne komercijalni uspeh i nestalo je sa tržišta. Najpoznatiji CAD sistem koji je koristio ovo jezgro je bio MICRO CADAM Helix koji je bio veoma popularan u Japanu sredinom 90-ih.

Jedan od velikih događaja u svetu CAD sistema je usledio 2000. kada je francuski proizvođač CAD sistema Dassault Systemes kupio Spatial - proizvođača ACIS jezgra.

Posle kupovine Dassault Systemes je za rukovodioca preduzeća Spatial postavio Majk Pejn-a, osnivača firme Solid Works. Majk Pejn je znao da Spatial ima velike probleme u poslovanju jer ih je doživeo i on sam kada je birao jezgro za Solid Works. Takođe je bilo opšte poznato da su dva velika korisnika ACIS jezgra Bentley i Intergraph odustali od njega i svoje softvere Microstation i Solid Edge preveli na Parasolid. Razloga za to je bilo mnogo: ACIS je bio nepouzdan, njegove funkcije su bile nedovršene, proračuni su zahtevali mnogo memorije, korisnička podrška nije skoro ni postojala...

Pejn je odmah započeo veliko spremanje preduzeća Spatial i poboljšavanje ACIS jezgra (optimizacija, popravka grešaka, povećanje funkcionalnosti...). 

U to vreme najveći korisnik ACIS-a je bio Autodesk i Pejn je otišao da pregovara sa njima jer su i oni bili nezadovoljni. Na sastanku sa izvršnom direktorkom Autodesk-a obećao je da će prelaskom ACIS jezgra u ruke Dassault Systemes stvari krenuti na bolje. Autodesk mu nije poverovao i čak su pomislili da ih Pejn ucenjuje. Posle razgovora Autodesk je iskoristio neke od klauzula starog ugovora i nakon jednokratne uplate od 6,5 miliona dolara, dobio izvorni kod jezgra ACIS. Koristeći ga kao osnovu, Autodesk je razvio sopstveno geometrijsko jezgro i nazvao ga ShapeManager. Na ovom jezgru je napravljen Autodesk-ov 3D CAD sistem Inventor. Spatial je tužio Autodesk, ali je izgubio na sudu. 

Autodesk nije imao iskustva u razvoju jezgara tako da je za razvoj jezgra ShapeManager uposlio firmu D-Cubed iz Kembridža u kojoj je radio veliki broj programera koji su ranije radili za Spatial, ShapeData ili CAD laboratoriju na univerzitetu u Kembridžu. 

Zanimljivo da je Autodesk prepustio razvoj svog jezgra maltene izvornim autorima ACIS-a. Slobodno se može reći da je u Kembridžu nastalo 6 izuzetno važnih CAD jezgara: Build, Romulus, Parasolid, ACIS, Shape Manager i D-Cubed.

Dassault Systemes je uspeo da poboljša kvalitet ACIS jezgra, ali loš glas teško nestaje. ACIS je danas po broju korisnika u rangu Parasolida, ali se on i dalje smatra slabijom i jeftinijom zamenom za njega. Na to je verovatno uticalo i to što Dassault Systemes nije svoje CAD sisteme Catia i Solid Works prebacio na ACIS, Catia je napravljena na CGM jezgru, a Solid Works na Parasolid-u.

Majk Pejn je kasnije napustio Dassault Systemes i na ACIS jezgru razvio 3D CAD softver SpaceClaim. Ovaj softver je danas u vlasništvu poznatog proizvođača CAE softvera Ansys.

CGM jezgro

Preduzeće Dassault Systemes je kao i neki drugi CAD veterani malo prespavalo pojavu PTC-a, PC računara i Windows OS. Kada su se probudili morali su da sprovode bolne promene da bi opstali. Tek što su implementirali modelirajne tipskim oblicima u Catia 4, pojavili su se PC računari i Windows OS. Catia 4 je bila pisana u Fortran jeziku za UNIX athitekturu i preko noći je postala zastareli CAD sistem. Dassault Systemes se odlučio za riskantan potez, kompletnu modernizaciju tj. razvoj nove generacije ne samo CAD sistema već i geometrijskog jezgra. Novo jezgro su razvili u C++ jeziku i nazvali su ga CGM (Catia Geometric Modelar). Na osnovu ovog jezgra su počeli razvoj novog CAD sistema. Projekat je dobio kodno ime CNext, a svetlo dana je ugledao 1998. pod imenom Catia V5. Čitao sam u jednom tekstu sa su prve verzije Catia V5 bile na ACIS jezgru i da se tek kasnije prešlo na CGM jezgro.

Prvi koraci ovog softvera su bili katastrofalni. Bilo je potrebno nekoliko godina da mogućnosti Catia V5 dostignu nivo prethodne verzije. Pored mogućnosti, veliki problem je bila nekompatibilnost između Catia V4 i V5, podaci napravljeni u verziji V4 se nisu mogli u potpunosti koristiti u V5. Probleme transformacije CAD sistema Catia je na svojoj koži najviše osetio Airbus koji je baš u to vreme projektovao tada najveći putnički avion i svetu Airbus A380. Iz nekog razloga, odlučili su da u razvoju koriste obe verzije Catia softvera. Zbog problema u projektovanju direktno izazvanim nekompatibilnošću verzija propustili su sve moguće rokove za njegovo puštanje u upotrebu i na kraju su imali za to vreme basnoslovne gubitke od 6 milijardi dolara. Glavni razlozi tome su bile greške prilikom razmene CAD podataka između verzija Catia V4 i V5.

Dassault Systemes se u zadnjem trenutku odlučio za veoma rizičnu modernizaciju, ali nekako je uspeo da prebrodi sve probleme i danas je lider među proizvođačima PLM softvera. Iako je 2000. kupio Spatial, Dassault Systemes nije prebacio Catia softver na ACIS jezgro već su nastavili da razvijaju oba jezgra. Danas su oba jezgra komercijalna, ACIS od svog nastanka, a CGM od 2010 godine. Zbog komercijalizacije jezgro CGM se više ne zove Catia Geometric Modelar već Convergence Geometric Modelar.

Open Cascade jezgro

Zanimljiva je priča oko još jednog francuskog geometrijskog jezgra. Početkom 90-ih godina prošlog veka preduzeće Matra Datavision je počelo da razvija jezgro CAS.CADE. Jezgro je bilo namenjeno novoj generaciji njihovog tada veoma poznatog CAD/CAM softvera Euclid. Jezgro su završili 1993. i na osnovu njega su 1996. razvili i izbacili na tržište svoj modernizovani softver EUCLID QUANTUM. Nova verzija Euclid softvera nije postigla željeni rezultat na tržištu i 1998. Matra Datavision menja strategiju poslovanja - prestaje da bude proizvođač i počinje da se bavi samo pružanjem softverskih usluga. Početkom 1999. su preduzeću Dassault Systemes prodali određeni deo svog CAD poslovanja, naravno bez Cas.Cade jezgra pošto Dassault Systemes nije bio zaniteresovan za njega. 

Sledeće godine je Matra Datavision odlučio da Cas.Cade jezgro bude slobodno i otvorenog koda. Promenili su mu ime na Open Cascade i osnovali preduzeće Open CasCade SAS koje je trebalo da bude zaduženo za podršku i razvoj jezgra. IBM je 2003. kupio Matra Datavision, jezgro je onda još dva puta menjalo vlasnika, da bi 2014 godina došlo u ruke preduzeću Capgemini. Na našu sreću jezgro i dalje postoji, slobodno je i otvorenog koda, a najpoznatiji CAD sistemi koji ga koriste su besplatni 3D CAD sistem FreeCAD i  besplatni EDA softver KiCAD.  Na žalost, jezgro nije kvalitetno kao vodeća komercijalna jezgra što dosta utiče i na mogućnosti besplatnog 3D CAD sistema FreeCAD.

Na kraju bi opisao istoriju dva ruska geometrijska jezgra.

C3D jezgro

Na tržištu jezgara za geometrijsko modeliranje se 2012. pojavilo i rusko preduzeće Askon sa svojim kvalitetnim i relativno jeftinim BREP jezgrom C3D tj. C3D Toolkit. Askon je ovo jezgro razvio za potrebe svog 3D CAD sistema Kompas-3D.

Preduzeće Askon su 1989. godine osnovali Aleksandar Golikov (Александр Голиков) i Tatjana Jankina (Татьяна Янкина). Većina stručnjaka koji su počeli da rade u novoosnovanom preduzeću su ranije bili zaposleni u Mašinskom konstruktorskom birou Kolomna (Конструкторское Бюpо Мaшиностpоения - Коломнa, Московскaя область) koje je 70-80-ih godina bilo zaduženo za razvoj CAD sistema za namensku industriju SSSR-a. Biro je u to vreme bio opremljen najnovijim umreženim računarima i sarađivao je sa univerzitetima koji su se bavili geometrijskim modeliranjem. Tokom 1983. su započeli razvoj svog 2D CAD sistema Kaskad (КAСКAД) čija prva verzija je izašla 1986. Radeći na ovom softveru osnivači preduzeća Askon su stekli veliko iskustvo iz svih oblasti neophodnih za razvoj takve vrste softvera: konstruisanja, geometrijskog modeliranja, programiranja, interfejs... Na žalost, imali su dosta problema jer u Sovjetskom Savezu hardver u to vreme još nije bio dovoljno jak. Sve se promenilo kada su 1987. dobili pristup modernim IBM PC računarima i zapadnim 2D CAD softverima kao što su AutoCAD. Pogotovo im je mnogo značilo upoređivanje svojeg 2D CAD softvera sa zapadnim jer su uvideli da su na ispravnom putu. Prvu verziju Kaskad programa za PC računar biro je izbacio već 1988. pod imenom Kaskad-PC (КAСКAД-ПК, ПК  je značilo Персональный компьютер). 

U to vreme su u Sovjetskom Savezu dozvolili osnivanje privatnih firmi i Aleksandar Golikov i Tatjana Jankina sa delom kolega osniva firmu Askon (AСКОН) koja je danas jedan od lidera za razvoj Računarom podržanih tehnologija u Rusiji. Pošto su imali veliko iskustvo ubrzo su na tržište izbacili svoj 2D CAD sistem Kompas Grafik (КОМПAС-ГPAФИК). 

Kvalitetom i funkcionalnošću su nekako uspeli da se izbore sa nelojalnom konkurencijom u vidu piraterije i stranih 2D CAD sistema kao što je AutoCAD. Ako se pitate zašto je AutoCAD bio nelojalna konkurencija, odgovor je jednostavan: imali su ogromna novčana sredstva u poređenju sa njima, meka moć zapada je podsticala priču da je sve Rusko nekvalitetno u odnosu na zapadno (i mi imamo iskustva sa time pa sad nemamo skoro ništa svoje), koristili su nekoliko proverenih načina pregovaranja sa rukovodiocima preduzeća (da ih ne pominjem)... Uspeti protiv AutoCAD-a je bilo moguće samo kvalitetom (mogućnostima, jednostavnim korišćenjem, inovativnim i praktičnim pristupom...) i manjom cenom.

Iako su se u početku usmerili na razvoj 2D CAD softvera, osnivači Golikov i Jankina su već tada razmišljali da CAD sistem Kompas usmere na 3D CAD modeliranje. Rad na jezgru i 3D CAD sistemu su započeli tokom 1995. godine. Sa svojim planovim su upoznali svog bivšeg kolegu Nikolaja Golovanova (Николай  Голованов) koji je u početku odbio poziv, a onda 1996. prešao u Askon. Pošto nisu imali mnogo sredstava i iskustva sa 3D geometrijskim modeliranjem, razvoj osnovnih funkcija jezgra je dosta trajao i prva verzija 3D CAD sistema Kompas-3D je izašla tek 2000. godine. Golovanov se smatra najzaslužnijim za razvoj C3D jezgra i kasnije je postao direktor razvoja C3D jezgra. Autor je u Rusiji poznate knjige "Geometrijsko modeliranje" (Геометрическое моделирование).

To je bio tek početak, pošto su sledećih desetak godina u jezgro ubacivali nove mogućnosti: rešavač geometrijskih ograničenja, prevodioci za CAD formate, algoritmi za konstruisanje asocijativnih pogleda i preseka, površinsko modeliranje, modeliranje tipskih oblika karakterističnih za delove od lima; proračun stepena slobode delova u sklopu (kinematički spojevi), direktno uređivanje....

Odluku da izdvoje jezgro od Kompas softvera su doneli zbog nekoliko razloga:

• 2008-2009. su se dvoumili da li da pređu na ACIS ili Parasolid pa su uzeli pomenuta jezgra na testiranje. Kada su uvideli da njihovo jezgro nije inferiorno u odnosu na dva najpoznatija u svetu, odustali su od te ideje.

• tokom istog perioda su počeli razvoj njihovog BIM softvera koji se danas zove Renga i bilo im je potrebno izdvojiti jezgro i ubaciti u ovaj novi softver.

• tokom 2011 godine su ih kontaktirali ruski proizvođači CAx softvera Nanosoft (Нанософт), Bazis centar (Базис-Центр) i Rubius (Рубиус) i zamolili ih da im ustupe jezgro na testiranje i eventualnu prodaju.

• pojava u bliskoj budućnosti novog ruskog jezgra RGK.

Pošto su odvojili jezgro od CAD sistema i uvideli da raspolažu dovoljno kvalitetnim jezgrom za koje postoji potražnja rešili su da se oprobaju na svetskom tržištu CAD jezgara. To se pokazalo kao odlična odluka pošto je danas C3D jezgro veoma popularno. Jezgro je provereno u praksi, ima mogućnosti približne jezgrima Parasolid i ACIS, a jeftinije je od njih.

RGK jezgro

Po nalogu vlade Ruske Federacije razvijeno je i drugo rusko jezgro za geometrijsko modeliranje koje se naziva RGK (Russian geometrical kernel, Российское геометрическое ядро - РГЯ).

Osnova jezgra RGK je založena daleke 1984. godine kada je u Moskovskom institutu za alatne mašine (Московском станкоинструментальном институте, kasnije МГТУ «Станкин») bila okupljena grupa istraživača čiji je zadatak bio istraživanje metoda geometrijskog modeliranja i razvoj 3D jezgra za geometrijsko modeliranje. 

Deo članova je 1989. napustio grupu i na osnovu prethodnog iskustva počeo da razvija komercijalni 2D CAD sistem. Rad na njemu su završili 1991. kada je izašla njegova prva verzija pod imenom TFLEX CAD 1.0. Sledeće godine su osnovali preduzeće Top Sistemi (Топ Системы) koje je danas jedan od vodećih proizvođača CAx softvera u Rusiji.

Pošto su u institutu Stankin stekli iskustvo u razvoju geometrijskih jezgara odlučili su da započnu razvoj 3D CAD sistema na sopstvenom jezgru. Rad na njemu su završili 1995. kada je izašla 3D CAD verzija softvera T-Flex u kojoj je funkcije 3D CAD modeliranja obezbeđivalo njihovo sopstveno jezgro. Pošto nisu imali novca za dalji razvoj i 3D CAD sistema i geometrijskog jezgra, odlučili su da zamene svoje jezgro proverenim zapadnim. Prvo su tokom 1996. razvili na jezgru ACIS verziju T-Flex 6, a onda su promenili odluku i tokom. 1998 razvili verziju T-Flex 7 na jezgru Parasolid koje je i danas ugrađeno u ovaj kvalitetan 3D CAD sistem.

Suprotno ovoj odluci, preduzeće Askon se odlučilo da samostalno razvija svoje jezgro i sada je ono vlasnik komercijalnog jezgra C3D.

Algoritmi za geometrijsko modeliranje razvijeni u Institutu Stankin i firmi Top Sistemi su počeli da skupljaju digitalnu prašinu u nekoj fascikli, ali na sreću nisu ostali zauvek zaboravljeni.

Ruska federacija je 2007. počela veliki program „Nacionalna tehnološka baza“ koji je imao za cilj podsticanje ruskih firmi na osvajanje najsavremenijih tehnologija. Jedan od projekata unutar ovog velikog programa je bio pod okriljem Ministarstva industrije i trgovine Ruske Federacije i ticao se razvoja domaćeg jezgra za geometrijsko modeliranje koje bi predstavljalo osnovu za razvoj domaćih računarom podržanih tehnologija (CAD, CAM, CAE, Obrnuti inženjering, CAPP...). Za projekat su bili zaduženi Moskovski državni tehnološki univerzitet „STANKIN“ i preduzeća Top Sistemi i LEDAS. Kao što vidimo rad na projektu su počeli upravo oni koji su već imali stečeno iskustvo u razvoju jezgara, s tim da je preduzeće Top Sistemi imalo dodatni interes za razvoj ovog jezgra jer bi sa njim dobili priliku da zamene Parasolid u svom 3D CAD softveru.

Preduzeće LEDAS je izabrano jer je imalo više od 10 godina iskustva u radu na jezgrima svetskih poznatih proizvođača CAD sistema kao što Dassault Systemes ili McNeel (Rhinoceros).

Kao osnova je uzeto staro jezgro preduzeća Top Sistemi, naravno kompletno je unapređeno i poboljšano.

U Aprilu 2013. Moskovski državni tehnološki univerzitet „STANKIN“ i preduzeća LEDAS i Top Sistemi su objavili da su završili rad na osnovama novog jezgra i objavili su prvu njegovu verziju.

Pošto Rusi ili nemaju smisla za marketing ili nemaju potrebu da obaveštaju javnost o svakom koraku koji učine, posle objave da je jezgro završeno usledila je tišina. Malo sam istraživao i nekako sam uspeo da rekonstruišem sledeće najbitnije događaje:

• Firma Top Sistemi je nastavila rad na jezgru jer njime planirala da zameni jezgro Parasolid u svojim proizvodima. Za firmu Ledas i Moskovski državni tehnološki univerzitet „STANKIN“ ne znam. Verovatno jesu i verovatno je to sve i dalje finansirala Ruska Federacija.

• Razvoju se priklučila i poznata ruska državna firma Rosatom koja je doprinela ne samo stručnjacima već verovatno i finansijskim sredstvima.

• Upravljanje projektom razvoja jezgra je preuzeo Ruski federalni nuklearni centar – Sveruski istraživački institut za eksperimentalnu fiziku (Российский федеральный ядерный центр – Всероссийский научно-исследовательский институт экспериментальной физики (РФЯЦ-ВНИИЭФ)) koji pripada firmi Rosatom.

• Rosatom je 2012. započeo projekar razvoja svog PLM softvera koji je 2016 dobio ime Digitalno preduzeće (Цифровое предприятие). U sklopu ovog projekta planirali su da na osnovu jezgra RGK razviju CAD sistem težke kategorije Sarus+ (САРУС+).

U julu 2023 godine preduzeće Top Sistemi je objavilo da imaju sve mogućnosti da samostalno razvijaju i izbacuju na tržište jezgro RGK kao samostalni komercijalni proizvod. U prevodu to znači da će preduzeće Top Sistemi biti zaduženo za prodaju, licenciranje i razvoj jezgra RGK.

Od 2023. su se počeli pojavljivati zanimljivi tekstovi u kojima su predstavljeni postignuti dometi jezgra. Na osnovu slika na kojima su prikazana složena zaobljenja možemo zaključiti da će jezgro biti veoma moćno.

Na konferenciji za štampu 22. maja 2025 suvlasnik preduzeća Top sistemi Sergej Kozlov je objavio da su počeli licencirati tj. prodavati jezgro RGK. Takođe je pomenuo da nekoliko ruskih proizvođača CAx softvera već testira jezgro i da je firma «АвтоМеханика» već prevela svoj softver za analizu dinamike Euler («Эйлер») sa jezgra OpenCascade na RGK.

Istorija CAD softvera:

• Istorija do 1960,

• Hronologija do 1960,

• Istorija od 1960 do 1970,

• Hronologija od 1960 do 1970,

• Istorija od 1970 do 1980,

• Hronologija od 1970 do 1980,

• Istorija od 1980 do 1990,

• Hronologija od 1980 do 1990,

• Istorija od 1990 do 2000,

• Hronologija od 1990 do 2000,

• Istorija u 21. veku,

• Hronologija u 21. veku,

• Istorija površinskog modeliranja

• Istorija jezgara za geometrijsko modeliranje

• Budućnost CAD softvera,