Da bi nastali CAD sistemi, neophodno je bilo prvo razviti računar, a onda i potpuno nove oblasti nauke: geometrijsko modeliranje, računarsku grafiku, programiranje...
Početni koraci u razvoju računara i računarske tehnike su se dogodili u prvoj polovini prošlog veka. Prve mašine koje su se mogle nazvati računarima su nastale 30-ih godina prošlog veka, a bilo je potrebno da prođe samo 20 godina da bi počeo razvoj CAD sistema.
1941 – Konrad Zuse je napravio prvi elektromehanički programabilni digitalni računar. U prvoj polovini 40. napravljena su još dva računara koja je bitno spomenuti: ENIAC i Colossus
1946 – I.J. Šoenberg je opisao posebne matematičke funkcije koje je nazvao splajn (Spline). Splajnovi su se kasnije počeli koristiti za geometrijsko modeliranje složenih površina od kojih se sastoji oblik aviona, automobila, brodova... Termin Splajn potiče iz 2 svetskog rata. Da bi se u to vreme postigla zakrivljena površina npr. krila aviona, morali su se napraviti drveni šabloni. Šabloni su se pravili tako što su se tanke drvene trake savijale i slagale između raspoređenih oslonaca. Ove trake su se u anglosaksonskom govornom području zvale spline (splajnovi).
1948 – Manchester Baby – Prvi računar sa elektronskom promenljivom memorijom. Raniji računari su imali program ugrađen u sam računar i promena programa je zahtevala rekonstrukciju računara. Računar sa promenljivom memorijom je u odnosu na prethodnike bio izuzetno napredan jer su se programi mogli veoma brzo zameniti.
1949 – James Parsons – Prva numerički upravljana NU mašina (NC machine). Parsons je bio jedan od pionira u razvoju računarske tehnike. Radio je za američku vojsku na modernizaciji proizvodnje helikopterskih lopatica. Parsons je pomoću IBM 602A multiplikatora proračunavao koordinate tačaka na aeroprofilu lopatice koje je onda pomoću bušene kartice unosio u mašinu. Na osnovu opšte prihvaćene istorije CAx tehnologija, ovo se smatralo prvom računarom numerički upravljanom mašinom RNU (CNC mašinom).
1952 – Richard Kegg je razvio Parsons-ov metod i u saradnji sa MIT-om napravio NC glodalicu Cincinnati Milacron Hydro-Tel. Kegg je tada patentirao i poseban aparat koji je služio za upravljanje i pozicioniranje alata.
Cincinnati Milacron HydroTel - Prva nc glodalica
1953 - U Sovjetskom Savezu je napravljen prvi računar koji se zvao Strela (Стрела). Ukupno je napravljeno je 8 primeraka. Sastojao se iz 6200 elektronskih vakumskih lampi i 60000 poluprovodničkih dioda. Na računaru su vršeni proračuni potrebni za projektovanje prve sovjetske hidrogenske bombe RDS-6s (РДС-6с) i prvog turbomlaznog putničkog aviona Tu-104 (Ту-104)
1955 - U Sovjetskom Savezu je počeo razvoj serije računara Ural (Урал). Od 1955. do 1975. je razvijeno nekoliko tipova ovog računar, a ukupno je napravljeno oko 700 primeraka.
Strela - Prvi računar napravljen u Sovjetskom Savezu
Računar Ural (SSSR)
1956 – APT – Nastao APT (Automatically Programmed Tool) programski jezik koji je služio za programiranje numerički kontrolisanih mašina (NC mašina).
1957 – Radeći za General Electric, Dr. Patrick J. Hanratty, koji se često naziva ocem CAD/CAM sistema, predstavio je PRONTO, prvi komercijalni sistem za NC (Numerical control) programiranje. PRONTO je bio set instrukcija za 2½ osnu kontrolu Milwaukee-Matic RNU mašine. Dr. Hanratty je 1961 prešao da radi u General Motors gde je pomagao da se razvije jedan od prvih CAD sistema DAC (Design Automated by Computer).
1958 - Sistem SAGE (Semi-Automatic Ground Environment) je bio veliki računar koji je koordinisao informacije velikog broja američkih radara, procesuirao ih i kao rezultat davao sliku vazdušnog prostora neke oblasti. Sistem je nastao 1958 godina kao rezultat straha od sovjetskog sveza koji je 1949 isprobao svoju prvu nuklearnu bombu. SAGE nije CAD sistem, ali je verovatno prva primena računarske grafike u praksi. Prva verzija ovog računara je bila izuzetno velika i imala je veoma veliki ekran. Na Wikipediji sam pročitao da je ovaj računar upotrebljen kao rekvizit pri snimanju legendarnog filma Dr. Strangelove. SAGE je prvi sistem koji je koristio interaktivnu vektorsku grafiku. Bio je težak 250 tona, imao je 64 kB memorije i trošio je oko 3000kw električne energije.
1959 – Naučnik iz MIT-a Douglas T. Ross je počeo da koristi akronim CAD (Computer Aided design, Projektovanje pomoću računara).
Kao što vidite 50-ih nije bio mnogo događaja bitnih za CAD istoriju, to su bili počeci razvoja računara i računarske grafike t.j. doba tokom kojeg je polako postavljana osnova na kojoj će se bazirati dalji razvoj.
Istorija CAD softvera: