Da bi nastali CAD sistemi, neophodno je bilo prvo razviti računar a onda i potpuno novu oblast nauke kompjutersku grafiku.
Početni koraci u razvoju računara i računarske tehnike su se dogodili u prvoj polovini prošlog veka. Prve mašine koje su se mogle nazvati računarima su nastale 30-ih godina prošlog veka, a bilo je potrebno da prođe samo 20 godina da bi počeo razvoj CAD sistema.
1941 – Konrad Zuse je napravio prvi elektromehanički programabilni digitalni računar. U prvoj polovini 40. napravljeno je još dva računara koja je bitno spomenuti: ENIAC i Colossus
1946 – I.J. Šoenberg je opisao posebne matematičke funkcije koje je nazvao splajnove. Splajnovi su se kasnije počeli koristiti za opisivanje kriva i površina aviona i automobila. Termin Splajn potiče iz 2 svetskog rata. Da bi se u to vreme postigla zakrivljena površina na nekom delu, morali su se napraviti drveni šabloni pomoću kojih se materijal savijao. Šabloni su se pravili tako što su se tanke drvene trake savijale i slagale između raspoređeneh oslonaca. Naravno, trake su se međusobno lepile i kada se lepak osušio dobijala se trajno željena kontura. Ove trake su se u anglosaksonskom govornom područiju zvale splajnovi.
1948 – Manchester Baby – Prvi računar sa elektronskom promenljivom memorijom. Raniji računari su imali progrmam ugrađen u sam računar i promena programa je zahtevala rekonstrukciju računara. Računar sa promenljivom memorijom je u odnosu na prethodnike bio izuzetno napredan jer su se programi mogli veoma brzo zameniti.
1949 – James Parsons – Prva numerički upravljana NU mašina (NC machine). Parsons je bio jedan od pionira u razvoju računarske tehnike. Radio je za amaričku vojsku na modernizaciji proizvodnje helikopterskih lopatica. Parsons je pomoću IBM 602A multiplikatora proračunavao koordinate tačaka na aeroprofilu lopatice, koje je onda pomoću bušene kartice unosio u mašinu. Na osnovu opšte prihvaćene istorije CAx tehnologija, ovo se smatralo prvom računarom numerički upravljanom mašinom RNU (CNC mašinom).
1952 – Richard Kegg je razvio Parsons-ov metod i u saradnji sa MIT-om napravio NC glodalicu Cincinnati Milacron Hydro-Tel. Kegg je tada patentirao i poseban aparat koji je služio za upravljanje i pozicioniranje alata.
Cincinnati Milacron HydroTel - Prva nc glodalica
1956 – APT – Nastao APT (Automatically Programmed Tool) programski jezik koji je služio za programiranje numerički kontrolisanih mašina (NC mašina).
1957 – Radeći za General Electric, Dr. Patrick j. Hanratty, koji se često naziva ocem CAD/CAM sistema predstavio je PRONTO, prvi komercijalni sistem za NC (Numerical control) programiranje. PRONTO je bio set instrukcija za 2½ osnu kontrolu Milwaukee-Matic RNU mašine. Dr. Hanratty je 1961 prešao da radi u General Motors gde je pomagao da se razvije jedan od prvih CAD sistema DAC (Design Automated by Computer).
1958 - Sistem SAGE (Semi-Automatic Ground Environment) je bio veliki računar koji je koordinisao informacije velikog broja američkih radara, procesuirao ih i kao rezultat dao je sliku vazdušnog prostora neke oblasti. Sistem je nastao 1958 godina kao rezultat straha od sovietskog sveza koji je 1949 isprobao svoju prvu nuklearnu bombu. SAGE nije CAD sistem, ali je verovatno prva primena računarske grafike u praksi. Prva verzija ovog računara je bila izuzetno velika i imala je veoma veliki ekran. Na Wikipediji sam pročitao da je ovaj računar upotrebljen kao rekvizit pri snimanju legendarnog filma Dr. Strangelove. SAGE je prvi sistem koji je koristio interaktivnu vektorsku grafiku. Bio je težak 250 tona, imao je 64 kB memorije i trošio je oko 3000kw električne energije.
1959 – Naučnik iz MIT-a Douglas T. Ross je počeo da koristi akronim CAD (Computer Aided design).
Kao što vidite 50-ih nije bio preterano mnogo događaja bitnih za CAD istoriju jer su to bili počeci razvoja računara i računarske grafike. U to vreme računari su bili slabiji od digitrona, ali se u to vreme počelo intenzivno raditi na njihovom razvoju i primeni za rešavanje inžinjerskih problema.