Tokom 90. nastavljen je burni razvoj CAD sistema koji je najavljen tokom 80. pojavom parametarskog 3D CAD modeliranja, PC računara i kvalitetnih B-Rep 3D CAD jezgara.
Nastavljen je trenda pada cena kako hardvera tako i CAD softvera što je i dalje izazivalo veliki rast interesovanja u industriji. U 90. se ušlo sa prosečnom cenom 3D CAD radnog radnog mesta od oko 20000 dolara a izašlo se sa cenom od 5000-10000 dolara. Niža cena je cena srednjih 3D CAD softver (Solid Edge, Solid Works…) a viša cena starih CAD sistema (Unigraphics, Ideas, Catia, Pro/E).
Najveću promenu na tržištu CAD softvera tokom 90. izazvalo je jačanje PC računara. Performanse PC računara su polako postale dovoljno jake da na njima mogu da rade 3D CAD softveri.
Za 90. se može slobodno reći da su godine sazrevanja CAD sistema, ispravljene su mnoge greške u razvoju, u softvere su dodate mnoge mogućnosti koje rešavaju realne probleme sa kojima se inžinjeri sreću u radu, počelo se sa automatizacijom svih procesa životnog ciklusa proizvoda, razvoj hardvera je omogućio rešavanje veoma složenih problema, razvoj PDM softvera je omogućio do tada neviđenu saradnju između inženjera…
Tokom 90. se dogodilo nekoliko veoma značajnih događaja u istoriji CAD-a. Promene koje je izazvao Pro/E svojom pojavom u drugoj polovini 80. nastavile su i dalje da utiču na tržite 3D CAD softvera. Firma PTC je prodala za to vreme neverovatnu količinu licenci i dovela velike igrače na tržištu u veoma težak položaj. Korisnici su prepouznali prednosti kako novog Unix interfejsa tako i parametarskog modeliranja i svi stari igrači na tržištu morali su ubrazano da razvijaju iste mogućnosti sa kojima je Pro/E nastupio. Sa druge strane Pro/E je morao da poboljšava mesta gde je on bio slab kao što je modeliranje složenih površi. Rezultat svega toga je da iako je Pro/E prodao veoma veliki broj licenci, nikako nije uspevao da uđe u velike kompanije iz auto i avio industrije.
Početkom 90. je postalo jasno da je Boing uspeo, iako sa velikim gubicima, da pomoću Catie izbaci papir iz procesa projektovanja i konstruisanja i na taj način značaj skrati izbacivanje novog proizvoda na tržište. Boingov uspeh je dodatno motivisao ostale velike igrače iz avio i auto industrije da i oni izaberu jedinstveni CAD sistem. Na žalost po Pro/E, marketing timovi njihovih konkurenta su uspeli ubediti ove kompanije da je Pro/E slab za modeliranje složenih oblika i da oni samo što nisu implementirali u svoje softvere sve što ima Pro/E. Početkom 90. potpisani su neki od najvećih ugovora tokom istorije CAD-a, ali retko koji je bio sa PTC-om. Tako je Ford izabrao I-deas softver, Pratt & Whitney, General motors i General Electric su izabrali Unigraphics, Mercedes-Benz, Chrysler, Renault i Honda su izabrali CATIA. Pro/E je od velikih kompanija izabrao Caterpillar i John Deer.
Na tržištu hardvera su se takođe dešavale velike promene. Jačanje jeftinih PC računara i kvalitetnih operativnih sistema dovelo je do izuzetno slabe prodaje UNIX grafičkih radnih stanica koje su do kraja 90. praktično nestale sa tržišta. Dva događaja su najviše uticala na razvoj hardvera tokom 90., pojava Intelovog Pentium mikroprocesora i pojava prvog Microsft 32 bitnog operativnog sistema Windows NT. Proizvođači CAD sistema koji nisu uzeli u obzir i prilagodili se ovim promenam polako su ili nestali, kao što je bilo sa firmom ComputerVision, ili su izgubili svoje pozicije na tržištu kao što je bio slučaj sa firmom Intergraph. Tržište se jednostavno tokom 90. odlučilo za univerzalne PC računare jer firme nisu više bile spremne da plaćaju ogromni novac za hardver.
Jačanje hardvera omogućilo krajem 80. pojavu B-rep jezgara Parasolid i ACIS. Vlasnik ACIS jezgra je bila firma Spatial a Parasolid jezgra firma Unigraphics. Obe firme su započele komercijalno prodaju svojeg jezgra, što je omogućilo velikom broju firmi da za relativno kratko vreme i uz manji budžet nego ranije, naprave CAx softver bilo koje vrste. Ove dve firme su se veoma agresivno sukobile na tržištu, što je dovelo do takvog pada cena ovih jezgara (kernel) da je i najmanji proizvođač CAD softvera mogao sebi priuštiti ugradnju ovih jezgara u svoj proizvod i time mu omogućiti kvalitet. Naročito je agresivna u ovom ratu cena bila firma Spatial koja je bila vlasnik manje kvalitetnog ACIS jezgra.
Pojava kvalitetnih i jeftinih jezgara, Pentium procesora i Windows NT operativnog sistema omogućila je da razvoj nekog CAD softvera koji ranije koštao milione dolara i trajao godinama sada bude moguć za manje od jedne godine i košta neuporedivo manje. Ovu priliku je iskoristio veliki broj firmi i tada su se na tržištu pojavili novi 3D CAD igrači srednje kategorije, koji su popunili prazninu između starih skupih 3D CAD softvera sa mnogo funkcija i programa kao što je AutoCAD. 1995. na tržitu su se pojavili tipični predstavnici ove vrste softvera Solid Works i Solid Edge koji i danas zajedno sa Autodesk-ovim Inventorom vladaju tržištem. Značaj Solid Worksa i Solid Edge je što su izazvali pad cena 3D CAD softvera (na ispod 5000$ po licenci) i smanjili vreme obuke (5-7 dana). Pojava ova dva softvera je bila toliko uspešna, da je Solid Works ubrzo kupila firma Dassault (Catia) a Solid Edge je od firme Intergraph kupila firma EDS vlasnik Unigraphics-a.
Veoma bitno je napomenuti da je tokom ovog perioda počeli su nastajati i razni specijalistički softveri kao što su CAM i CAE softveri, softveri za simulaciju kinematike i dinamike, simulacije presovanja… U to vreme nastaju poznati specijalistički softveri kao što su MasterCAM, GibbsCAM, PowerMill... Takođe tokom 90. veliki napredak je ostvaren i na polju PDM softvera. Posebno uspešan u ovome je bio Ford, koji je koristeći PDM softver Metaphase firme SDRC i 3D CAD sodtver I-deas, uspeo da dokaže prednosti ove dve vrste softvera i interneta. Naime kompletan Ford Mondeo je projektovan u nekoliko konstruktorskih biroa koji su međusobno sarđivali preko interneta pomoću PDM softevra.
AutoCAd i računar PC286
Za Autodesk su 90. bile takođe dobre godine. Pošto je AutoCAD bio 2D CAD program, on nije bio naročito pogođen pojavom Pro/Enginerr softvera. Zbog male cene AutoCAD je brzo postao najprodavaniji CAD sistem i 1994. je objavio da je prodao milion licenci. AutoCAD ne treba porediti sa 3D CAD softverima pošto je bio samo digitalna verzija crtaće table, a ut to neuporedivo jeftiniji. 3D mogućnosti koje je Autodesk dodavao u AutoCAD su bile veoma zastarele u odnosu na tadašnje mogućnosti gore spominjanih sada već parametarskih 3D CAD softvera. Ovde treba napomenuti da se tokom 90. pojavila konkurencija i AutoCAD-u, ali zbog izuzetno agresivnog ponašanja firme Autodesk na tržitu oni nikad nisu uspeli da ugroze njegovu poziciju. 2D CAD softver je prosto nezamenljiv u raznim oblastima tehnike, ali u mašinstvu je on zokom 90. prevaziđen. Suština 3D softvera je da napravite univerzalni 3D model proizvoda koji se onda koristi za proizvodnju, simulacije, izradu 2D crteža... AutoCAD sa druge strane nudi samo crtanje tehničkih crteža, bar sam ja tako mislio kad sam bio mladi inženjer. Prava istina je da AutoCAD nudi inžinjerima da nacrtaju šta god požele, čak i Suchoj avion, ali da li je to što nacrtaju tačno, proveriće se tek kad crteži siđu u proizvodnju.
Tokom 90. počeo se sve više koristiti STEP neutralni 3D CAD format za razmenu podataka, polako istiskujući već stari IGES.
Ako pogledamo da je jedan od najznačajnijih događaji tokom 80. i 90. pojava kvalitetnih 3D CAD jezgara koji su omogućili pojavu 3D CAD softvera srednje klase, možemo zaključiti jednu stvar. Početkom 90. najprodavaniji softveri su bili Catia, Unigraphics, Pro/E i I-deas. Na tržištu su se pojavila kvalitetna jezgra, Dassault je kupio ACIS a Unigraphcs je kupio Parasolid. Na tržištu su se pojavili srednji 3D CAD softveri, Dassault i Unigraphics su kupili najuspšenije predstavnike Solid Works i Solid Edge. Firme PTC i SDRC nisu razvile ili kupile moderna B-rep jezgra i nisu kupila nekog od kvalitetnih predstavnika srednjih 3D CAD softvera, već su rešile da odseku razne mogućnosti od svojih softvera i sa tako formiranim svojim proizvodima nastupe na tržištu srednjeg CAD-a. Nastali su Pro/Desktop i I-deas Artisan. Rezultat ovoga je da je I-deas nestao sa tržišta a da PTC nikad nije stigao svoja preostala dva konkurnenta.
Na kraju 90., kao šlag na tortu ove uspešne dekade pojavio se softver Alibre Design, koji nikad nije bio posebno uspešan, ali bio je to prvi 3D CAD softver koji je omogućavao modeliranje preko LAN mreže t.j. klijent-server modeliranje. Ovaj podatak su širile marketing službe firme Alibre i firme Microsoft koje su blisko sarađivale na razvoju ovih mogućnosti, ali prava istina je da je softver TeamCAD (Toyota Caleum) imao ovu mogučnost već od sredine 90.
Što se tiče proizvođača CAD softvera nije bilo nekih velikih promena na početku i na kraju 90., naprodavaniji 3D CAD softveri na kraju ove dekade ostali Unigraphics, Catia, I-Deas i Pro/E, s tim da su im se priključili Solid Works i Solid Edge.
Za 90. je bitno spomenuti i da su počele da cvetaju ruže i CAM softverima. NU mašine (CNC mašine) su počele masovno da se proizvode i prodaju što je izazvalo pad njihove cene. Na povećanu prodaju NU mašina je uticao i pad cena CAD/CAM softvera, naime, tokom 90. je postalo moguće kupiti kombinaciju srednjeg 3D CAD softvera i specijalističkog CAM softvera. Cena ove kombinacije je bila 2-3 puta manja od cene CAD/CAM mogućnosti nekog od velikih 3D CAD softvera.