Tokom 90. je nastavljen burni razvoj CAD sistema koji je najavljen tokom 80. pojavom parametarskog 3D CAD modeliranja pomoću tipskih oblika, PC računara i kvalitetnih B-Rep geometrijskih jezgara.
Nastavljen je trend pada cena kako hardvera tako i CAD softvera što je izazvalo veliki rast interesovanja u industriji. U 90-te se ušlo sa prosečnom cenom 3D CAD radnog radnog mesta od oko 20000 dolara, a izašlo se sa cenom od 5000-10000 dolara. Niža cena je cena srednjih 3D CAD softver (Solid Edge, Solid Works…), a viša cena starih CAD sistema (Unigraphics, Ideas, Catia, Pro/E).
Najveću promenu na tržištu CAD softvera tokom 90. izazvalo je jačanje PC računara čije performanse su polako postale dovoljno jake da na njima mogu da rade 3D CAD softveri.
Za 90. se može slobodno reći da su godine sazrevanja CAD sistema - ispravljene su mnoge greške u razvoju, u softvere su dodate mnoge mogućnosti koje rešavaju realne probleme sa kojima se inžinjeri sreću u radu, počelo se sa automatizacijom svih procesa životnog ciklusa proizvoda, jačanje hardvera je omogućilo rešavanje veoma složenih problema, razvoj PDM softvera je omogućio do tada neviđenu saradnju između inženjera…
Tokom 90. se dogodilo nekoliko veoma značajnih događaja u istoriji CAD-a. Promene koje je izazvao Pro/E svojom pojavom nastavile su i dalje da utiču na tržite 3D CAD softvera. Firma PTC je prodala za to vreme neverovatnu količinu licenci i dovela velike igrače na tržištu u veoma težak položaj. Korisnici su prepoznali prednosti kako novog Unix interfejsa tako i parametarskog modeliranja i svi stari igrači na tržištu su morali ubrazano da razvijaju iste mogućnosti sa kojima je Pro/E nastupio. Sa druge strane Pro/E je morao da poboljšava mesta gde je on bio slab kao što je modeliranje složenih površi. Krajnji rezultat, iako je Pro/E prodao veoma veliki broj licenci, nikako nije uspevao da uđe u velike kompanije iz auto i avio industrije.
Početkom 90. je postalo jasno da je Boing uspeo, iako sa velikim gubicima, da pomoću Catie izbaci papir iz procesa projektovanja i konstruisanja i na taj način značajno skrati vreme potrebno za izbacivanje novog proizvoda na tržište. Boingov uspeh je dodatno motivisao ostale velike igrače iz avio i auto industrije da i oni izaberu jedinstveni CAD sistem za celu kompaniju. Na žalost po Pro/E, marketing timovi njihovih konkurenata su uspeli ubediti ove kompanije da je Pro/E slab za modeliranje složenih oblika i da oni samo što nisu implementirali u svoje softvere sve što ima Pro/E. Početkom 90. potpisani su neki od najvećih ugovora tokom istorije CAD-a, ali retko koji je bio sa PTC-om. Tako je Ford izabrao I-deas softver, Pratt & Whitney, General motors i General Electric su izabrali Unigraphics, Mercedes-Benz, Chrysler, Renault i Honda su izabrali CATIA. Pro/E su od velikih kompanija izabrale Caterpillar i John Deer.
Na tržištu hardvera su se takođe dešavale velike promene. Jačanje jeftinih PC računara i kvalitetnih operativnih sistema dovelo je do izuzetno slabe prodaje UNIX grafičkih radnih stanica koje su do kraja 90. praktično nestale sa tržišta. Dva događaja su najviše uticala na razvoj hardvera tokom 90., pojava Intelovog Pentium mikroprocesora i pojava prvog Microsft 32 bitnog operativnog sistema Windows NT. Proizvođači CAD sistema koji nisu uzeli u obzir i prilagodili se ovim promenam, jednostavno su ili polako nestali, kao što je to bilo sa firmom ComputerVision, ili su izgubili svoje pozicije na tržištu kao što je bio slučaj sa firmom Intergraph. Tržište se tokom 90. odlučilo za univerzalne PC računare jer firme nisu više bile spremne da plaćaju ogromni novac za hardver.
Jačanje hardvera omogućilo je krajem 80. pojavu B-rep jezgara Parasolid i ACIS. Vlasnik ACIS jezgra je bila firma Spatial, a Parasolid jezgra firma Unigraphics. Obe firme su započele komercijalnu prodaju jezgara, što je omogućilo velikom broju firmi da za relativno kratko vreme i uz manji budžet nego ranije, naprave CAx softver bilo koje vrste. Ove dve firme su se veoma agresivno sukobile na tržištu, što je dovelo do takvog pada cena ovih jezgara (kernel) da je i najmanji proizvođač CAD softvera mogao sebi priuštiti njihovu ugradnju u svoj proizvod i time mu omogući velike mogućnosti i pouzdanost. Naročito je u ovom ratu cena bila agresivna firma Spatial koja je bila vlasnik manje kvalitetnog ACIS jezgra.
Pojava kvalitetnih i jeftinih jezgara, Pentium procesora i Windows NT operativnog sistema omogućila je da razvoj nekog CAD softvera - koji ranije koštao milione dolara i trajao godinama - bude moguć za manje od jedne godine i košta neuporedivo manje. Priliku je iskoristio veliki broj firmi i na tržištu su se pojavili novi 3D CAD sistemi srednje kategorije. Ovi CAD sistemi su popunili ogromnu prazninu između starih skupih 3D CAD softvera sa mnogo funkcija i 2D CAD programa kao što je AutoCAD. Godine 1995. na tržitu su se pojavili tipični predstavnici ove vrste softvera Solid Works i Solid Edge koji i danas zajedno sa Autodesk-ovim Inventorom vladaju tržištem. Značaj Solid Works i Solid Edge programa je što su izazvali pad cena 3D CAD softvera (na ispod 5000$ po licenci) i smanjili vreme obuke (na 5-7 dana). Pojava ova dva softvera je bila toliko uspešna, da je Solid Works ubrzo kupila firma Dassault (Catia), a Solid Edge je od firme Intergraph kupila firma EDS vlasnik Unigraphics-a.
Veoma je bitno napomenuti da su tokom ovog perioda počeli nastajati i razni specijalistički softveri kao što su CAM i CAE softveri, softveri za simulaciju kinematike i dinamike, simulacije raznih tehnoloških procesa (presovanje, livenje...)… U to vreme nastaju poznati specijalistički softveri kao što su MasterCAM, GibbsCAM, PowerMill... Tokom 90. veliki napredak je ostvaren i na polju PDM softvera. Posebno uspešan u ovome je bio Ford, koji je koristeći PDM softver Metaphase firme SDRC i 3D CAD softver I-deas, uspeo da dokaže prednosti ove dve vrste softvera i interneta. Naime, kompletan Ford Mondeo je projektovan u nekoliko konstruktorskih biroa koji su međusobno sarađivali preko interneta pomoću PDM softvera.
AutoCAd i računar PC286
Za Autodesk su 90. bile takođe dobre godine. Pošto je AutoCAD bio 2D CAD program, on nije bio naročito pogođen pojavom Pro/Enginer softvera. Zbog male cene AutoCAD je brzo postao najprodavaniji CAD sistem i 1994. je objavio da je prodao milion licenci. AutoCAD ne treba porediti sa 3D CAD softverima pošto je on samo digitalna verzija crtaće table, a uz to i neuporedivo jeftiniji. 3D mogućnosti koje je Autodesk dodavao u AutoCAD su bile veoma zastarele u odnosu na tadašnje mogućnosti gore spominjanih sada već parametarskih 3D CAD softvera. Ovde treba napomenuti da se tokom 90. pojavila konkurencija i AutoCAD-u, ali zbog izuzetno agresivnog ponašanja na tržištu firme Autodesk oni nikad nisu uspeli da ugroze njegovu poziciju. 2D CAD softver je prosto nezamenljiv u raznim oblastima tehnike, ali u mašinstvu je on tokom 90. prevaziđen. Suština 3D softvera je da napravite univerzalni 3D model proizvoda koji se onda koristi za proizvodnju, simulacije, izradu 2D crteža... AutoCAD sa druge strane nudi samo ručno crtanje tehničkih crteža, bar sam ja tako mislio kad sam bio mladi inženjer. Prava istina je da AutoCAD nudi inžinjerima da nacrtaju šta god požele, čak i Suchoj avion ako treba, ali da li je to što nacrtaju tačno, proveriće se tek kad crteži siđu u proizvodnju.
Tokom 90. počeo se sve više za razmenu podataka koristiti STEP neutralni 3D CAD format, polako istiskujući već stari IGES.
Jedan od najznačajnijih događaja tokom 80. i 90. je pojava kvalitetnih 3D CAD jezgara koja su omogućila pojavu 3D CAD softvera srednje kategorije. Do tada su najprodavaniji softveri su bili Catia (Dassault), Unigraphics, Pro/E (PTC) i I-deas (SDRC). Kada su se pojavila samostalna komercijalna jezgra i srednji CAD sistemi kompanije Dassault i Unigraphics su uvidele promene koje slede na tržištu i kupile po jedno jezgro i po jedan srednji CAD sistem. Dassault je kupio jezgro ACIS i softver Solid Works, a Ungraphics jezgro Parasolid i softver Solid Edge. Firme PTC i SDRC nisu komercijalizovale svoja B-rep jezgra i nisu kupile nekog od kvalitetnih predstavnika srednjih 3D CAD softvera, već su rešile da odseku neke mogućnosti od svojih softvera i sa tako formiranim svojim proizvodima nastupe na tržištu srednjeg CAD-a. Nastali su Pro/Desktop i I-deas Artisan. Rezultat ovoga je da je I-deas nestao sa tržišta, a da PTC nikad nije stigao svoja preostala dva konkurnenta.
Na kraju 90., kao šlag na tortu ove uspešne dekade pojavio se softver Alibre Design, koji nikad nije bio posebno uspešan, ali je to bio prvi 3D CAD softver koji je omogućavao modeliranje preko LAN mreže tj. klijent-server modeliranje. Ovaj podatak su širile marketing službe firme Alibre i firme Microsoft koje su blisko sarađivale na razvoju ovih mogućnosti, ali prava istina je da je prvi imao ovu mogućnost softver TeamCAD (Toyota Caleum) već od sredine 90.
Što se tiče proizvođača CAD softvera nije bilo nekih velikih promena na početku i na kraju 90., naprodavaniji 3D CAD softveri na kraju ove dekade ostali su Unigraphics, Catia, I-Deas i Pro/E, s tim da su im se priključili Solid Works i Solid Edge.
Za 90. je bitno spomenuti da su ruže počele cvetati i CAM softverima. Masovno su se počele proizvoditi RNU mašine (CNC mašine) što je izazvalo pad njihove cene. Na povećanu prodaju RNU mašina je uticao i pad cena CAD/CAM softvera, npr. tokom 90. je postalo moguće kupiti kombinaciju srednjeg 3D CAD softvera i specijalističkog CAM softvera. Cena ove kombinacije je bila 2-3 puta manja od cene CAD/CAM mogućnosti nekog od velikih 3D CAD softvera.
Istorija CAD softvera: