Početkom 20. veka, a naročito posle 2. svetskog rata, počeo je nagli razvoj mašinske industrije. Jedan od pravaca razvoja su bili i Računarom podržane tehnologije t.j. automatizacija pomoću računara velikog broja procesa koji se odvijaju tokom razvoja novih proizvoda (projektovanje, konstruisanje, proizvodnja...).
Istraživanja automatizacije projektovanja i proizvodnje su se na početku odvijala uglavnom na univerzitetima, a verovatno najveći početni doprinos ovome procesu je dao MIT (Massachusetts Institute of Technology). Pored univerziteta istraživanja su se vršila i u velikim korporacijama koje su pripadale avio i auto industriji. Države su u njih tokom 2. svetskog rata uložile ogromni novac tako da su ove dve industrije iz njega izašle kao najveći pobednici. Kada se rat završio, kompanije su svoje velike proizvodne kapacitete preorijentisale na masovnu proizvodnju za civilni sektor i ne bi li dodatno uvećali svoje profite postale su veoma zainteresovane za automatizaciju što više procesa. U svim velikim kompanijama avio i auto industrije oformljeni su razvojni biroi koji su počeli da se bave kompjuterima, grafikom, NC mašinama i sl. Tokom 50. i 60. godina prošlog veka ove kompanije su dale izuzetno veliki doprinos razvoju CAD sistema.
ENIAC - Jedan od prvih računara na svetu
Zbog složenog oblika aviona i automobila, ove kompanije su bile veoma zainteresovane za automatizaciju proizvodnje delova koji imaju složene oblike. Ovom interesovanju je najviše doprinela pojava NC mašina i računara tokom 50. godina prošlog veka. Drugi proces koji su kompanije htele da automatizuju je bio izrada tehničke dokumentacije i crtanje električnih šema. Proizvodi u avio i auto industriji se sastoje iz velikog broja različitih delova, i proces izrade tehničke dokumentacije je u to vreme za njih bio veliko usko grlo. Za svaki deo, sklop ili podsklop je bilo potrebno napraviti tehnički crtež, i u svakoj kompaniji su postojali ogromni biroi puni inženjera koji su se bavili camo crtanjem. Napredak u razvoju NC mašina i računara tokom 50. prošlog veka je bio ovim kompanijama dar sa neba i one nisu htele da propuste priliku.
Iako u to vreme još nije postojao računar i CAD sistem koji bi se mogao koristiti u praksi, 50. godine prošlog veka su značajne za razvoj CAD sistema iz nekoliko razloga:
pojava prvih računara,
pojava prvih NC mašina,
pojava APT jezika i CAM sistema Pronto,
rađanje ideje da računari, računarska grafika i NC mašine mogu automatizovati veliki broj procesa prilikom razvoja novog proizvoda i njegove proizvodnje,
pojava razvojnih timova na univezitetima i u velikim kompanijama koji su se bavili samo ovom problematikom,
u razvojnim timovima su stekli iskustvo brojni stručnjaci koji će u budućnosti imati značajne uloge u razvoju CAD industrije.
Svi ovi događaji su postavili temelje daljeg razvoja koji će početi u sledećoj dekadi 20. veka.
Istorija CAD softvera: